Džordž Orvel je u februaru 1946. u London Ivning Standardu objavio esej o svom omiljenom pabu. The Moon Under Water je vrlo verovatno plod genijeve mašte – kolaž idealnih karakteristika, arhetip i recept za kafedžije.
Po zvaničnoj evidenciji u Velikoj Britaniji trenutno postoji 15 pabova koji se ovako zovu, uključujući i onaj u Mančesteru, koji je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći pab na svetu.
Tokom Industrijske revolucije broj žitelja britanskog Leskovca povećao se desetak puta. Iz potrebe da se nahrani i napoji toliko pridošlica, da se sačuva javno zdravlje (pivo kao zamena za pijaću vodu sumnjivog kvaliteta), ali i spreči devijantno ponašanje na gradskim ulicama, nastalo je NJegovo Veličanstvo pab (pub od public house).
Za dobijanje licence za rad „pabodršci“ su morali da zadovolje čitav niz kriterijuma, ali prema Orvelovoj nomenklaturi, ključni sastojak savršenog paba je atmosfera. Na severu Engleske (pogotovo), pabovi su, uz lokalne fudbalske klubove, sindikate i dobrotvorna društva, centar društvenog života.
Lass O’Gowrie u Čarlsovoj ulici već skoro 200 godina u kontinuitetu svojim posetiocima nudi neprevaziđenu atmosferu izmeštene dnevne sobe, kvalitetne krvavice i stout. Smešten je u građevini II kategorije (od posebnog značaja) i pod zaštitom države, sa fasadom ukrašenom lakiranim pločicama i vitražima. Aktuelno ime paba je ubeleženo u katastru (i kod poreznika) 40-ih godina XIX veka. Kum je bio nostalgični gazda poreklom iz Škotske.
Izvorna klijentela su bili lađari, tekstilci i irski doseljenici. Sada je to zanimljiv miks studenata dva obližnja univerziteta, slobodnih umetnika, građevinskih radnika i pivofila. Lass O’G se pročuo, između ostalog i zbog toga što na svojim točilicama rotira isključivo piva malih, samostalnih, porodičnih proizvođača iz Mančestera i okoline.
I u 2017. Lass O’G odlikuje ta „stamena, komforna deventnaestovekovna ružnoća“ (opet Orvel). Sada možda još više dolazi do izražaja, jer se obale reke Medlok ubrzano „džentrifikuju“. Padaju jedna za drugom zgrade od stare mrke cigle. Odmah preko ulice se gradi milijardu funti vredan studentski smeštaj.
I Britanski pab godine 2012. umalo da bude počišćen kao tehnološki višak posle selidbe obližnjih kancelarija BBC-ja. Petu mladost su mu dali Tviter, Fejsbuk, kviz i bingo sredom, stend-ap komičari, poetske večeri, javne debate i neafirmisani bendovi.
Orvel je inače u svom eseju sasvim omašio što se tiče muzike, jer nije anticipirao Bazkokse, Morisija, Stone Roses i ceo Madchester talas. Oni su druženju dali muzičku podlogu („i može nesmetano da se razgovara“), kao i mnogo zanimljivih predmeta za opremanje enterijera. U ramovima po zidovima uz letke, fotke, fanzine, ulaznice i druge drangulije, istaknute su i uspelije naslovne strane satiričnog magazina Private Eye. Mančester je plav, ali je fudbal ovde jedina zabranjena tema. Možda baš zato u Lass O’G nema televizora.
U bašti paba je nekada bio najstariji gradski pisoar (poslednji put u upotrebi 1896. godine), što je plavom pločom i ovekovečeno „za buduće generacije“.
A ako vam u Lass O’Gowrie ne bude dosta piva i nostalgije, istoričarka DŽini Bejli organizuje dnevne ture po drevnim pabovima Mančestera, koji između 200 i 300 godina čine kulturno tkivo grada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
