Manje žirafa – više zaštite od neregulisane trgovine

Često je u pitanju neregulisana trgovina, jer se meso ovih životinja koristi kao poslastica – meso divljači, a koriste se i neki delovi tela, najčešće za nakit i ogrlice.

Stoga i ne čudi inicijativa koju su pokrenule Centralnoafrička Repubika, Čad, Kenija, Mali, Senegal i Niger, države u kojima je situacija najalarmantnija, i koja je prihvaćena na nedavno održanom samitu Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES). Naime, odlučeno je da se napokon reguliše trgovina žirafama i delovima njihovih tela, te će države od sada morati da evidentiraju izvoz delova tela ili predmeta pravljenih od njih, a dozvole će biti obavezne za njihovu trgovinu.

,,Žirafa u divljini je mnogo ređa od afričkih slonova“, rekao je Tom de Melenar iz CITES-a.

,,Govorimo o nekoliko desetina hiljada žirafa i o nekoliko stotina hiljada afričkih slonova. Zato moramo biti oprezni“, dodao je.

Iako je velika većina zemalja – njih 106 – glasalo da podrži inicijativu, 21 zemlja je glasala protiv, uključujući Južnoafričku Republiku, Bocvanu i Tanzaniju. Predstavnici ovih država tvrdili su da ne postoji dovoljno dokaza u prilog tome da međunardna trgovina doprinosi padu u broju žirafa.

Skeptičan je i Džulijan Fenesi iz Međunarodne unije za zaštitu žirafa na prirodnim staništima, koji tvrdi da ova odluka ipak neće sačuvati žirafe u prirodi. Ono što je takođe neophodno je finansijska i politička pomoć da se zaustavi pad u broju žirafa, rekao je Fenesi, dodavši da je meso divljači za domaće tržište „daleko“ najveći razlog krivlova.

„Dok se populacija južne i zapadne Afrike i dalje povećava, kombinacija krivolova pretežno za domaću upotrebu, gubitak staništa, rast brojnosti ljudske populacije i građanski nemiri u istočnoj i centralnoj Africi dovode do tihog izumiranja nekih stanovnika“, zaključuje Fenesi.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs