Kada sam kasnojesenjske večeri ponovo sreo Senu, smireno ju je kvasio sitan dažd. Sena je stalno ustreptala, namreškana čak i dok ne duva. Od reke, moj prozor dele svega tri reda drveta pegave kore. Pogled pravo ometa mi lelujavo, smežurano lišće koje, menjajući boju skoro svakim danom, smelo podnosi blagu studen, i nekakvi okrugli plodovi gusto okačeni o granje. Ipak, uspevam da razaznam par labudova, koji doveslaju ili pokatkad dolete uz vodu, pa se onda prepuste toku i, čeprkajuči neprestano kljunom po reci, lagano napuste vidokrug. Isto nizvodno, i po danu i po mraku, promiču lađe natovarene radoznalim namernicima što Pariz ne osmatraju očinjim vidom, nego sočivom naprava. Sva važna i lepa zdanja gurala su se stolećima kako bi se smestila blizu Sene. Zato ih brodovi s radoznalcima obilaze bez po muke.
Motrenje mi omeđavaju dva jednostavna a uglađena mosta: Marijin i Luj-Filipov. Sam je Luj 1833. metnuo temeljni kamen za svoj. Taj se most ogledao u Seni svega petnaest godina. Sadašnji je dugovečan, podizan godinu i deset meseci, za vladavine Napoleona III; stoji, dakle, od 1862. i uopšte nije menjao lik, samo kamenje. Kamena su tri luka; od krajnjeg desnog ukradena je polovina od reke za reku vozila. Na nosačima ćuprije, okačile se isklesane rozete.
I Marijin most spaja ostrvo Sen Luj sa desnom obalom Sene. Nosi ime preduzimljive Marije Kristof koja se, nakon višegodišnjih nastojanja, izborila za gradnju ćuprije. Neimari su pljunuli u šake 1614, ali su ljudi tek posle duže od dva desetleća počeli da prelaze s obale na obalu. Bilo je vreme Luja XIII. Od pet lukova, tri su na sebi nosili kućerke: poređalo ih se bilo pedeset. Desila se velika poplava 1658. odnevši dva mostovska luka i dvadeset i dve kućice. Dva luka, najbliža ostrvu, obnovljena su 1870, ali se kuće nisu vratile nad vodu. Nesreća je savetovala odustajanje od zidanja kuća na mostovima: stare su odolevale do 1788, a onda ustupile prostor pešacima. Sada Marijin most ima četiri luka nad vodom i peti za saobraćaj. Na svakom boku, između lukova, postoje po četiri prazna udubljenja, jer do dana današnjeg nisu popunjena figurama.
Po levoj obali, između dva mosta, pružio se deo keja Burbona. Stisle se vitke, dobrodržeće, istrajne kuće i – povest. U broju 11 stanovao je 1643. Filip od Šampanje, moler i sobar kraljice majke. Naredna kuća u nizu bila je 1695. vlasništvo Luja Žozefa Plejboa, gospodara Vilara, kapetana kraljevske regimente. U broju 15 nahodilo se poslednje obitavalište Emila Bernara (1868-1941), slikara i stihotvorca. Prijateljevao je sa Van Gogom, Pisaroom, Gogenom… Podstrekao preobražaj slikarske družine „Pont Aven“, koja je porodila sintetizam. Kad se zaputi uzvodno, kuća sa oznakom 31 pripadala je sinu Teofrasta Renodoa, 1612. lekara Luja XIII, poverenika za siromahe i umrle. Teofrast je 1631. pokrenuo „Gazetu“, pa je i utemeljivač novinarstva.
U broju 31, počev od 1905, dve godine je proveo pisac Šarl Luj Filip. 25 – „Kuća Never“ prvobitnog naziva „Kuća kralja Henrija III“. U prizemlju zgrade 19, u stanu prema dvorištu, živela je i radila, od 1899. do 1913, vajarka Kamij Klodel. Imala je bučnu i strasnu vezu sa Rodenom.
Kej Burbona, iza ponovljenog broja 19, bio je u davnini presečen ulicom žene bez glave. Na ćošku kuće još se nahodi ostatak žene od kamena, od pasa nadole: ne nedostaje joj više samo glava nego i prsa.
Dva mosta koja neprestano držim na oku, Marijin i Luj-Filipov, osim Sene dele i istu brojku, uklesanu u po kamen na svakom – 1910. To je zapravo oznaka godine kada je Sena, usled obilnih, dugotrajnih kiša, strašno podivljala, pobegla i po dva kilometra od korita. Poplava je počela 20. januara 1910, a reka se kod mosta Austerlic ispela do osam metara i 62 centimetra osam dana docnije. Bulevarom Sen Žermen ili Osmanovim ili kod železničke stanice Lion, moglo se samo čamcima. Stanica Orsej potpuno je zaronila u mutnu reku. Gotovo dve stotine hiljada duša unesrećila je onda neobuzdana, plaha reka. Lukovi ćuprija jedva su izvirivali iz mutne vode. Mostovi nisu disali od strepnje hoće li istrpeti silinu ili će se stropoštati poput mnogih ranijih.
Kada sam opet sreo Senu, dosta sapeta a hitra, smireno je podnosila obrušavanje dosadnih jesenjih kapi. Potpuni spokoj imala je jedino ispod mostova s kojima se ustajalo zbračila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
