Marko Dražić: Kako se kuvalo pre Jutjuba?

Holandski hleb, burek sa sirom i teleća čorba

U poslednje vreme dosta uživam u samom kuvanju. Potpuno mi je drugačiji odnos prema jelu koje sam spremam, mnogo ga više cenim, pa samim tim i više uživam u njemu. Sve je počelo iz dosade tokom karantina, kada sam shvatio da svi pričaju o brašnu, kvascu i hlebu a da ja nemam predstavu kako se on pravi. Pronašao sam na Jutjubu recept za neki holandski hleb, nije delovao komplikovano, tako da sam ga napravio i već prvog puta je prilično dobro ispao. Narednih dana sam to ponovio još nekoliko puta, bivao je sve bolji, tako da poslednjih meseci skoro da više i ne kupujem hleb. Onda sam na Jutjubu otkrio razne druge recepte koje sam počeo da spremam, čak se nekad pitam kako su ljudi uopšte kuvali pre YouTubea. Posebno sam ponosan na svoj burek sa sirom i teleću čorbu.

Veliki izbor piva

Od pića bih na prvo mesto definitivno stavio pivo. Trudim se da ne preterujem, ali zaista volim to piće i srećom živimo u vremenu kad imamo bolji izbor nego ikad pre. Dosta volim pšenična piva, naravno da povremeno kupim i neko zanatsko pivo, posebno volim „pale ale“, a zanimljivo mi je što u poslednje vreme mnoge pivare izbacuju i nefiltrirana piva. Pored piva, u poslednje vreme volim da pravim razne šejkove, uglavnom sa bananom, jogurtom, a ostali sastojci su ono što u tom trenutku imam u kuhinji.

Rovinj

Obožavam Rovinj, prvi put smo tamo bili pre šest godina kad mi je starija ćerkica tek prohodavala, dok je mlađa bila u stomaku, i od tada smo ga posećivali skoro svake godine. Odlazili smo u još neka mesta u Istri i sva su lepa na svoj način, ali bismo se nekako uvek vraćali u Rovinj. Pored porodičnog odlaska na more, volim da u skraćenom sastavu, samo sa suprugom, odem još negde na par dana, što smo učinili pre dve godine, kad smo u avgustu otišli na produženi vikend u Bolonju i potpuno smo se zaljubili u taj grad.

Omiljena mesta za trčanje

Poslednjih godina dosta trčim, tako da mi odmah padaju na pamet mesta u Beogradu gde treniram, a to su Zvezdarska šuma i deo uz reku od 25. maja do Ade. Iako je u pitanju fizička aktivnost, koja na momente ume da bude i veoma naporna, trčanje je postalo moja velika ljubav i pomaže mi da budem malo sa samim sobom i da se opustim. Ono mi je pomoglo i da se sa svojim gradom dodatno povežem, upoznao sam neka nova mesta, a neka stara meni dobro znana počeo sam drugačije da percipiram.

Kafa u komšiluku

Svako ima neko drago mesto u komšiluku, meni je to Coffee and Cake na Lionu, gde često tokom dana sednem na kafu ili na doručak. Od večernjih kafića izdvojio bih Monks na Vračaru, uvek se tamo lepo provedem, ambijent i muzika su u potpunosti po mom ukusu, a skoro svaki put tamo sretnem i nekog poznanika.

Fank, rep, soul, savremeni džez

U različitim aktivnostima slušam različitu muziku. Dok trčim ili vozim, volim neku malo bržu i ritmičniju muziku, poput fanka, repa, a neretko iz nostalgije pustim muziku koju sam slušao u ranoj mladosti poput Metallice ili Gunsa. S druge strane, dok čitam volim nešto sporiju muziku, moja velika ljubav je britanska scena i bendovi poput Pulpa, The Smithsa, Stone Rosesa, bude tu neretko i soula, amerikane, a nedavno sam otkrio i savremeni džez, na prvom mestu The Bad Plus, ali i razne slične sastave.

Otkrovenje Enes Halilović

Teško je ispratiti sve serije koje su aktuelne, ovih dana pratim treću sezonu jedne od mojih omiljenih serija Succession. Gledao sam prvih nekoliko epizoda domaće serije Kljun i veoma mi je prijala. Baš je bilo osveženje gledati jednu tako kvalitetnu i nepretencioznu seriju koju su sjajno izneli neki meni potpuno nepoznati glumci. Od knjiga najviše volim savremenu američku književnost, ove godine sam otkrio Donu Tart, a prošle sam se oduševio delima Džonatana Frenzena. Od domaćih autora najveće otkrovenje u poslednje vreme mi je Enes Halilović.

Slobodno vreme sa porodicom

Najveća promena u odnosu na pre je u tome što sada neuporedivo više slobodnog vremena provodim kod kuće. Dok sam ranije često izlazio po raznim klubovima, kafićima, odlazio na koncerte, sada me sve to dosta umara. Smanjio se broj ljudi sa kojima se viđam, što je verovatno i neminovno u ovim godinama, a kako dosta radim i imam čudno radno vreme, trudim se da što više slobodnog vremena provedem sa porodicom.