Maroko (2): Kazablanka, Kazablanka…

Rekoše i to da su mnoge ostale kao nasleđe preneto od prethodnog kralja. Marokanke koje sretasmo na ulici nose duge haljine sa pantalonama ispod. Na glavi imaju marame, a neke nose zar ili feredžu tako da im se vide samo oči. Boja odeće je pretežno zelena u svim tonovima. Marokancima je dozvoljeno da imaju četiri žene – pod jednim uslovom – da svaka od njih bude zadovoljna!

Vozimo se bulevarom Hasana Drugog. i prelazimo most preko reke Bu-Reg-Reg koja razdvaja stari deo Sale od novog Rabata. Cvetna ograda skriva jednu od palata marokanskog kralja. Luksuzno opremljena, od kapije do pepeljare u ornamentu – predstavlja neprocenjivo blago.

Opor i pomalo ljutkast miris ljubičastih cvetova džakarande prati nas sve do blistavo-belog zdanja, mauzolej prvog kralja Maroka. Monumentalan, lep i besprekorno napravljen, podseća me na ukras od najfinije čipke. Sa uvek prisutnom počasnom stražom, zdanje predstavlja vrhunac istočnjačke arhitekture – a projektovao ga je – japanski arhitekta.

Sedimo na obali u prijatnoj hladovini Andaluzijskih vrtova. Oko nas su uparađeni Marokanci, šepure se odeveni u svečane dželabe. Sede prekrštenih nogu i kao da namerno ističu papuče boje zlata neobične, sa šiljkom povijenim na gore, podsećaju me na Aladinovu lampu. Ispred restorana sede samo muškarci; piju čaj od nane, pričaju i posmatraju sve što prođe mimo njih. Potom idu kući, izuju se, peru noge i ženi daju pare. Ali, koje pare kad ništa ne rade? „To oni znaju“, kaže arapski vodič.

Putujemo na jug. Predeo se menja, niski brežuljci ostaju iza nas, kroz morsku izmaglicu izroni svetionik, pa Kazablanka – najlepša afrička luka.

Nekada je u ovom gradu živeo narod koji je imao drugačiji izgled, drugu veru, jezik… To su Berberi i sada ih ima oko 40 odsto. Miroljubiv narod koji nikad nije ratovao, prihvatio islam, a dosledno čuvao svoj jezik i običaje. Pored njih, Francuzi kao nekadašnji kolonizatori, dodali su svoj pečat unoseći u Kazablanku delić evropskog duha i jezik.

Evroarapska Kazablanka, sinonim je Hemfri Bogarta.

U luksuzno opremljenom hotel „Hajat“ je kafe-bar čiji zidovi su prekriveni crno-belim fotografijama antologijskog filma „Kazablanka“. Čini mi se da nosioci glavnih uloga – čuveni Hemfri Bogart i njegova partnerka Ingrid Bergman, sa svake fotografije kritički ‘prate’ svaki gutljaj kafe koju pijem… Poređane u nizu, donekle predstavljaju malu projekciju velikog filma.

Razgledanje Kazablanke započinjemo od grandiozne i velelepne džamije Hasana II. koja se kao fatamorgana uzdiže sa obale mora. Posle one, u Meki – kažu da je najveća u svetu! U nju može da stane 25.000 vernika i na platou 300.000!

Suprotno, iza raskošnog zelenila su vile bogatih Saudijaca. U okviru svojih rezidencija’ Saudijci imaju čak i sopstvene džamije. Svojim luksuznim jahtama stižu iz celog sveta i dovode mnogobrojne porodice, bliske i daleke rođake tako da u tim vilama boravi oko 2000 članova.