Maroko: Meknes grad stotinu minareta

Napisao je: „Ovo je mesto stvoreno za slikare… ja sam čovek koji sanja.“

I danas su motivi koji su ga inspirisali nepromenjeni: gradske ulice, kapije, stanovnici i konjičke igre izgledaju isto; jedino je izbledela slava sultana i njegove vojske, koje je naslikao ispred kapija grada, i davno je nestalo, sa smanjenjem jevrejske zajednice u gradu, na slici sačuvano raskošno jevrejsko venčanje.

Delakroa je posetio ovaj grad kada je bio senka nekadašnje slavne prestonice, koju je zasnovao i odakle je vladao daleki predak današnje vladajuće alavitske dinastije, sultan Ismal ibn Šarif, krajem sedamnaestog i početkom osamnaestog veka.

Sultan je bio jedan od onih vladara, koji su hteli da veličinu svoje vladavine prikažu i kroz monumentalnost prestonog grada.

Meknes se nije mogao meriti s Fesom ili Marakešom, ranijim prestonicama, ali se posle sultanovih graditeljskih poduhvata mogao uporediti s njima.

Sultan je najpre postojeći stari grad, medinu, i planirani vladarski kompleks, kazbu, opasao zidovima, ukupne dužine četrdesetak kilometara, sa dvadeset monumentalnih kapija.

U okviru vladarskog kompleksa sagradio je tri građevinske celine, kako bi u njih smestio dvor sa haremom, kasarne za svoju zlokobnu Crnu gardu najamnika i dvorsku administraciju.

Palate i prostor između uređeni su prema andaluzijsko-mavarskoj arhitektonskoj tradiciji.

Monumentalne građevine gradili su uglavnom hrišćani, zarobljeni u piratskim prepadima na moru, a finansirane su izdašnim nametima na jevrejsku zajednicu, koja se ovde naselile posle progonstva iz Španije.

Jednom od arhitekata ime je sačuvano u najraskošnijoj kapiji Bab Mansur, kroz koju se ulazi u kazbu sa slikovitog trga Lahdim.

Smatra se da je ona, bogato ukrašena štuko ukrasima i raznobojnim keramičkim pločicama, najlepša kapija u severnoj Africi.

Njen karakterističan luk u obliku potkovice podupiru stubovi iz Volubilisa, nekadašnje rimske prestonica, koja se nalazi u blizini Meknesa i iz marakeške palate prethodne dinastije.

Sa lepotom ove kapije, takmiči se još nekoliko njih u zidinama Meknesa. Na kapiji Bab el-Hemis napisana je pohvala sultanu, ali i gradu: „Bogatstvo i napredak su ispisani na mom ulazu, ja sam okružena srećom.“

Da bi napravio vladarski kompleks, sultan je porušio građevine prethodnih dinastija, ali je sačuvao i obnovio versko nasleđe.

Zato se Meknes i predstavlja kao grad stotinu minareta, koji dominiraju vizurom grada.

Sačuvana je Bou Inania medresa, bogato ukrašena intarzijom u kamenu i drvetu i keremičkim tkanjem. Sultan je sebi podigao mauzolej.

Posle trideset godina od njegove smrti, u zemljotresu je srušena većina palata, sem jedne.

Prestonica je vraćena u Fez.

Ipak, po nečemu će sultan Ismail zauvek biti zapamćen.

Četiri žene i pet stotina konkubina rodilo mu je hiljadu dve stotine sinova i kćeri!