Mastika – lekovita biljka koja raste samo na ostrvu Hios

Šetajući srednjevekovnim ulicama Pirgija, uživaćete u pogledu na kuće ukrašene crno-belim reljefima. Tu su uklesani geometrijski motivi, zamršene vreže i grančice, žene koje se češljaju i lovci na „dijamante“. Ti lovci traže mastiku – gustu belu smolu, cenjenu još od antičkih vremena.

Iako drvo mastike (Pistacia lentiscus) raste po celom Sredozemlju, sorta koja proizvodi smolu nalazi se samo na jugu ostrva Hios, piše Nacionalna geografija.

Hiljadama godina mastika je bila izvor identiteta stanovnika Hiosa, i činila je da njihovo ostrvo bude ekonomska sila.

Herodot spominje mastiku još u petom veku pre nove ere, Rimljani su je žvakali kako bi očistili zube i osvežili dah, a Osmanlije su je popularizovale kao začin.

Ozbiljan uzgoj mastike počinje u 14. veku, dolaskom Đenovljana na ostrvo. Oni grade, takozvane, mastikohorije sela sa ulicama poput lavirinta – kako bi zavarali divljač, i centralnom stražarskom kulom sa koje bi se davao signal da je ostrvo napadnuto. Đenovljani su na ostrvo takođe doneli i taj specifičan stil ukrašavanja. Kako bi sprečili ilegalnu trgovinu, uveli su noćni policijski čas za stanovnike i stroge kazne za krađu mastike.

Monopol koji su Đenovljani imali na tržištu mastike, u 16. veku su preuzele Osmanlije kada su osvojile ostrvo.

Tek 1840. proizvođačima je konačno bilo dozvoljeno da samostalno trguju svojim uzgojem, a manje od jednog veka kasnije udružili su snage i stvorili Chios Mastiha Association of Grovers (CMGA), zadrugu koja je aktivna do danas.

Bez obzira na promene režima, način uzgoja i proizvodnje mastike vekovima je ostao isti. Još uvek usredsređena na 24 sela, među kojima je i Pirgi, briga o mastici traje čitave godine.

Počinje pripremom zemljišta, nastavlja se pravljenem plitkih posekotina u kori drveta kako bi mastika imala gde da iscuri, a završava se sakupljanjem i čišćenjem. Gotovo sve u ovom procesu proizvodnje radi se ručno, a kao i kod ranijih generacija, u proizvodnji učestvuje čitava porodica, pa i komšije.