Matematika za biljke mesožderke 1Foto: Venerina muholovka, PublicDomainPictures/Pixabay

Biljke medožderke oduvek su privlačile pažnju zbog svojih neobičnih prehrambenih navika, ali novija saznanja o njihovom načinu hvatanja i varenja plena čine ih još interesantnijim.

Najpoznatije mesožderke u biljnom svetu, venerine muholovke, solidni su matematičari – broje čak do pet. Toliko koraka treba da napravi insekt ili neka druga sitna životinjica pre nego što ova biljka dobije hemijski signal da je pravi trenutak da se okomi na svoj plen.

Naime, Venerina muholovka u središtu svojih listova, na mestima gde insekti sleću, ima male, skoro nevidljive dlačice, nekoliko njih. Kada muva sleti i dodirne jednu dlačicu – ne desi se ništa. Međutim, ako u narednih dvadesetak sekundi muva po drugi put dodirne neku dlačicu, električni impuls aktivira zamku i u deliću sekunde muholovka zatvara svoju klopku hvatajući muvu.

Šta će dalje biti, zavisi od žrtve. U slučaju da ona ne paniči, da se ne mrda, muholovka će ubrzo otvoriti klopku i muva će odleteti.

Međutim, retki su oni koji ne počnu da se otimaju u momentu kad ih muholovka stisne sa svih strana. U tom trenutku biljka počinje da stvara jasmonsku kiselinu, biljni hormon koji luče mnoge biljke, a koji uglavnom služi za odbranu od životinja, ali Venerinoj muholovki on služi za hvatanje plena.

Od zatvaranja zamke potrebna su još tri dodira dlačice zarobljene muve da bi muholovka počela da luči enzim za varenje koji muvu pretvara u kašu. Što je više dodirivanja dlačica unutar zamke, to se više enzima za varenje stvara jer muholovka tako dobija informaciju da je plen veliki i jak. Osim insekata, nije neobično da muholovke uhvate ili bar pokušaju da uhvate manje žabe, miševe ili druge sitnije životinjice. Sasušeni otpaci zatim samo skliznu sa lista kako bi nastavili da bogate tlo.

Ovo “brojanje” ovoj biljki pomaže da napravi razliku između živog plena koji je na nju sleteo i, na primer, suvog lista ili druge “nejestive” stvari koja je tu slučajno pala.

Venerina muholovka inače nastanjuje istočnu obalu Severne Amerike i raste u kolonijama – biljka do biljke. Vrlo je niska, a plen hvata svojim neobičnim listovima, dok joj je cvet sitan i beo.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari