Medicinske maske: Spas od virusa, šteta za životnu sredinu

Dve godine je prošlo, a u međuvremenu je došlo i do velikih promena – maske su postale široko dostupne. Ljudi više ne mare na koji način ih koriste, a još manje se brinu o načinu na koji odlažu iskorišćene maske.

Medicinske maske mogu se videti gotovo na svakom koraku, na ulici, trotoaru, u parku, pa se one čak koriste i kao zaklon za registarske tablice automobila, kako ih kamera ne bi snimila u eventualnom prekršaju.

Doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić ističe za produkcijsku grupu „Mreža“ da je većina maski napravljena od plastike, zbog čega se javio novi izazov za životnu sredinu, ali i zdravlje ljudi.

„To je plastika koja završava u životnoj sredini. Velike su količine, raspada se decenijama, nekad i vekovima, u zavisnosti od uslova. Na kraju, raspada se do sitnih plastičnih vlakana koje će završiti u našoj hrani, u živim organizmima koje ćemo pojesti. Na kraju, imaćemo mikroplastiku u svom telu. Tako da, to je problem i za životnu sredinu, ali i za naše zdravlje u perspektivi“, objašnjava Stanišić.

Od početka pandemije, količina potencijalno infektivnog otpada, u koji spadaju i medicinske maske, konstantno se povećavala u svetu. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da je 3,4 milijarde maski bacano širom sveta, svakog dana, samo tokom 2020. godine. Od tada se količina kovid otpada povećala i u našoj zemlji.

Zrenjaninska fabrika „Remondis Medison“ zvanično je priznata kao jedna od institucija zaduženih za tretman medicinskog i infektivnog otpada u Srbiji, a direktor te fabrike Bojan Sudarev napominje da je količina otpada koja se tamo tretira porasla za nekoliko stotina tona.

„Pre dolaska ove pandemije mi smo bili na nekih 800 do 850 tona. Sada je to naraslo na nekih 1200 do 1300 tona godišnje“, navodi Sudarev.

Poseban problem kod ove vrste otpada predstavlja i njegovo tretiranje, pošto medicinske maske nisu pogodne za reciklažu. Prema rečima Svetlane Stanišić, veliki problem za korišćenje plastičnih maski nije samo njihov povećan broj, već i to što one ne mogu da se recikliraju.

„Maske predstavljaju opasnost za životnu sredinu. Jako je povećan broj maski koje smo koristili u poslednje vreme i one su plastične, a ne mogu se reciklirati zato što su sastavljene od većeg broja slojeva različitog materijala“, ističe Stanišić.

Pošto reciklaža nije opcija, kako Sudarev objašnjava, važno je da građani dobiju prostor gde bi mogli da odlože iskorišćene maske, pre nego što se one dalje transportuju na tretman.

„Građanima bi trebalo dati mesto, znači opciju da mogu da odlože. Ne možete ih naterati, ne možete sad usloviti, ali ajde da damo bar prostor gde oni mogu da odlože i da te maske i rukavice završe na kontrolisanom tretmanu i, na kraju, na odlaganju, u skladištima“, kaže Sudarev.

Do sada su opštine Zrenjanin i Gornji Milanovac obezbedile kontejnere za kovid otpad, dok stanovnici ostalih mesta u Srbiji moraju da nađu alternativni način za selektovanje ove vrste otpada. Prema rečima Sudareva, najbolje bi bilo kada bi građani samostalno odvajali maske od drugog komunalnog otpada.

„Ukoliko nemaju opcija kao što sad nemaju, definitivno bi trebalo maske da nekako odvoje, obezbede, da li je to posebna kesa, posebna kutija..Kako god, šta god, trebalo bi ga odvojiti od standardnog komunalnog otpada, kao što bi trebalo da odvajate pet ambalažu, plastiku, čepove i sve ostalo“, zaključuje Sudarev.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveo je onlajn anketu o tome da li medicinske maske predstavljaju zagađenje za životnu sredinu.

U anketi je učestvovalo 428 ispitanika, a 91,8 odsto izjasnilo se da smatra da maske predstavljaju opasnost.

Među ispitanicima koji smatraju da maske zagađuju životnu sredinu dominiraju žene i one čine 77 odsto od ukupnog broja građana koji su se izjasnili na taj način