Pandemija uticala na veću konzumaciju narkotika, broj vrsta droga na tržištu opada

Ove 2022. godine, kampanja je neminovno obojena velikim globalnim potresima kojima svedočimo i realizuje se pod sloganom „Briga u vreme kriznih situacija“.

Cilj kampanje je da ukaže na međunarodne izazove koji proističu upravo kao posledica kriznih situacija, a tiču se i problema droga.

Dok i dalje traju napori da pandemiji COVID-19 napokon vidimo leđa i da se lagano hvatamo u koštac sa brojnim posledicama njenog dvogodišnjeg smrtonosnog pohoda planetom, svet već klizi u nove humanitarne provalije.

Od ratnih zona, izbegličkih kolona i kampova do zajednica koje su podeljene nasiljem, ljudi u svim delovima sveta pogođeni su velikim krizama i opet su suočeni sa brojnim egzistencijalnim problemima.

U ovakvoj situaciji, poseban značaj dobijaju zastupanje i napori da se štiti pravo na zdravlje i odgovarajuću zdravstvenu zaštitu upravo onih najranjivijih grupa stanovništva, među kojima su nedvosmisleno i ljudi koji konzumiraju droge i usled toga imaju brojne poremećaje zdravlja.

Kako navodi Gradski zavod za javno zdravlje, oni su ti kojima je preko potreban odgovarajući institucionalni tretman, snažna stručna podrška, ali i pristup kontrolisanim supstancama koje se koriste u lečenju bolesti zavisnosti. U stanjima zdravstvenih i humanitarnih kriza, pod najvećim pritiskom su zdravstveni i pravosudni sektor, pa su svi sistemski pristupi i institucionalne usluge veoma kompromitovani upravo u situacijama kada je potreba za njima najveća.

Rastući trend kada je reč o korišćenju droga potvrđuje da je više nego ikad neophodno naglašavati razmere ovog problema. Globalni izveštaj o drogama iz 2021. godine ukazuje na nekoliko kritičnih tačaka:

• Kanabis konzumira oko 200 miliona ljudi širom sveta, što je oko 4% svetske populacije, a u protekloj deceniji se beleži porast konzumenata od čak oko 18% u globalnim okvirima. S druge strane, sve manje mladih ljudi ovu supstancu doživljava kao štetnu po zdravlje, što je u izvesnoj meri posledica intrigantnih i neproverenih informacija o korisnim efektima ove biljke i njenom korišćenju u medicinske svrhe.

• Upotreba i krijumčarenje kanabisa pogađa sve regione planete, dok drugi problemi u vezi sa drogama predstavljaju dodatne specifične pretnje u pojedinim delovima sveta, a najčešće i najviše su pogođeni oni najnerazvijeniji. Tako se, primera radi, prema Globalnom izveštaju, najdramatičniji porast u konzumiranju droga beleži na afričkom kontinentu, sa projekcijom da će do 2030. biti čak 40% više konzumenata droga u odnosu na 2018. godinu.

• U deceniji koja je pred nama, predviđa se globalni porast broja ljudi koji koriste droge od 11%, što automatski znači i veći broj zavisnika od psihoaktivnih supstanci, odnosno osoba sa pridruženim poremećajima zdravlja usled konzumiranja droga, što sve generiše potrebu za povećanim brojem usluga i tretmana koji su njima neophodni.

• Broj novih psihoaktivnih supstanci na tržištu u protekloj deceniji je u opadanju – sa 213 koliko ih je zabeleženo u 2013. na „samo“ 71 u 2019. godini.

• Ipak, procenjuje se da će posledice pandemije tek biti vidljive kada je reč o drogama i obrascima njihovog konzumiranja i distribucije. S tim u vezi, već je evidentno da je prodaja nelegalnih supstanci preko interneta u ozbiljnom porastu, što preti da potpuno promeni dosadašnju sliku ovog tržišta. Naime, između 2017. i 2020. godine prodaja nelegalnih droga preko interneta (tzv. Darknet), se učetvorostručila u odnosu na period između 2011. i 2017. godine.

• S druge strane, postoje i neke svetle strane perioda koji je za nama. Kao i u drugim sferama života, pandemija je podstakla razvoj inovativnih pristupa i u prevenciji zloupotrebe droga i u lečenju bolesti zavisnosti, pre svega zahvaljujući primeni savremenih tehnologija, što je ove usluge učinilo pristupačnijim i dostupnijim.

Imajući sve navedeno u vidu, pored poruka neizbežno oblikovanih aktuelnom situacijom u svetu, ni ove godine ne izostaje univerzalni cilj ovog datuma – da se naglasi koliko je važno podizati svest o činjenicama koje se tiču konzumiranja droga i posledicama po zdravlje pojedinca i po društvo u celini, ali i da se ukaže na značaj prevencije zasnovane na dokazima i naučno utemeljenih metoda lečenja bolesti zavisnosti.