Dok se nekadašnji Tenočtitlan, sada Meksiko Siti, prostirao samo na ostrvu u jezeru Tekskoko, Kojoakan je bio naselje na obali, a kada je jezero isušeno i grad osvojio njegovo nekadašnje dno, postao je predgrađe metropole.
Iz njega je Kortes upravljao obnovom razrušenog grada i Kojoakan je bio prva prestonica kolonijalnog Meksika, kao i rezidencijalni deo viđenijih konkistadora.
I danas postoji Kortesova kuća , ali on u njoj nije živeo. Nedaleko od nje je kuća u kojoj je, kažu, živela jedna od moćnih žena Kojoakana.
Na putu osvajanja Španci su sreli devojku, koju je majka prodala trgovcima, kako bi othranila sina; dali su joj ime Marina, a lokalno stanovništvo nadimak Malinče.
Pošto je poznavala lokalne jezike, prevodila je Kortesu, a zatim bila i prva savetnica i ljubavnica; rodila mu je sina.
Kada je osvajanje završeno, Kortes joj je odabrao muža, s kojim je živela u kući u Kojoakanu. Budući uz osvajače, Malinče je u istoriji zapamćena kao kontroverzna ličnost.
Kojoakan se danas prepoznaje po drugim kućama i ličnostima.
Centralno mesto zauzima Plava kuća (La Casa azul), u kojoj se rodila, živela i preminula druga heroina – slikarka Frida Kalo.
Možda nije slučajno što se ona u pismima potpisivala kao Frida-Malinče, ceneći hrabrost da se živi bez obzira na otpore okoline.
U kući su bile prisutne i druge ličnosti ove priče: njen suprug, poznati slikar-muralista Diego Rivera, još jedna moćna žena Kojoakana – glumica Dolores del Rio, lepotica i čuvena holivudska zvezda (slika u Dijegovom ateljeu), ruski revolucionar Lav Trocki…
U Kojoakanu su živeli režiser Emilio Fernandez i Kolumba Domingez („Jedan dan života“), Oktavio Paz, Bunjuel, pevačica Lila Dauns („Paloma negra“) i – Karol od Rumunije, brat kraljice Marije.
Frida je diktirala život u Plavoj kući jer je, zbog slabog zdravlja, u njoj provodila najviše vremena.
Kuća je danas muzej, bogata riznica uspomena na Fridu: njene slike, fetiši, fotografije, haljine, kao i očuvan ambijent u kome je živela sa Dijegom.
I atelje, svedočanstvo Fridinih napora da slika skoro nepokretna. Na štafelaju je jedna od njenih poslednjih slika, portret Staljina.
Slike Fridine i murali Dijegovi svedoče o njihovoj odanosti siromašnima i obespravljenima.
Možda ih je to privuklo komunizmu, mada su na listi poznanika imali i Rokfelera i Forda. Zato nije čudno što su ugostili najvećeg Staljinovog neprijatelja, „prognanog proroka“, Trockog, koji je nekoliko godina živeo u Plavoj kući.
Odselio se, neki kažu posle ljubavne afere sa Fridom, a neki zbog idejnih nesuglasica sa Dijegom, u kuću nekoliko blokova dalje. Staljin ga nije ostavio na miru.
Drugi veliki meksički muralist, Sikeiros, predvodio je neuspešan napad na kuću – tragovi metaka su još uvek u zidovima.
Trocki nije preživeo sledeći napad, ovog puta usamljenog ubice, iako je kuća bila okružena visokim zidovima.
U kući je stalo vreme, a na radnom stolu Trockog stoje požutele sovjetske novine i knjige, u mraku zbog zazidanih prozora. Trocki i njegova supruga, Natalija Sjedova, sahranjeni su u dvorištu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.