Menopauza pre četrdesete

Fiziološki, ta pojava se dešava oko 47. do 53. godine života, mada su te starosne granice individualne.

Veliku ulogu u tom procesu igra genetika, odnosno nasledna komponenta, u kojoj je bitan ulazak u ovu životnu fazu ženske linije srodstva, i to je najčešće bila neka orijentaciona dob oko koje se posmatrao individualni proces organizma same žene.

Međutim, civilizacijski pomak i ubrzan tehnološki razvoj čovečanstva u mnogome su ove granice pomerili. Jedan pravac je što duže očuvanje fertilnosti, o čemu će biti reči u nekim od narednih tekstova. Drugi, takođe veoma aktuelan pravac, je pojava znakova rane menopauze već posle 36 godina života.

Ovi podaci, zabrinjavajući u današnjem srpskom društvu, imaju popriličan broj uzroka. Prvenstveno užurbani, stresni način života kome smo izloženi, izloženost pojačanom dugogodišnjem zračenju, kao i konzumiranje hrane bogate hemikalijama, što je u savremeno doba neizbežno.

Svi ovi faktori dovode do promene, odnosno narušavanja unutrašnjeg ekvilibrijuma organizma, koja ima za posledicu poremećenu funkciju mnogobrojni organa i postepen ili nagli razvoj simptomatologije.

Zbog smanjenja, odnosno gubitka ženskih polnih hormona, naročito estrogena, nastaju najčešće psihosomatski poremećaji: nervoza, nesanica, dekoncentrisanost, razdražljivost, melanholija, znojenja (valunzi). Od organskih poremećaja javljaju se gubitak kose, suvoća kože, srčane aritmije, hipertenzivne krize, sklonost ka ishemijskim bolestima srca, problemi sa varenjem, učestalo mokrenje i urinarni problemi, i naročito početak osteoporoze-bol u zglobovima, kao i pojačana onkogena dijateza, odnosno porast učestalosti obolevanja od malignih bolesti – dojka, ženski reproduktivni organi, štitasta žlezda.

Sve ovo se može preduprediti podizanjem lične i opšte zdravstvene svesti populacije, a uvođenjem supstitucione terapije medikamentima, suplementima i higijensko dijetetskim režimom, tegobe se mogu svesti na minimum ili potpuno otkloniti. Ovo je veoma bitno, jer je ta populacija žena najaktivniji i najproduktivniji deo društva u celini.

Pre uvođenja terapije, neophodno je da se žena koja prepozna bilo koji od ovih simptoma i znakova, neuobičajenih za sopstveni doživljaj sebe, na vreme obrati lekaru, odnosno timu specijalizovanom za ovu problematiku, jer je to stanje interdisciplinarni medicinski problem. Nakon ginekološkog sistematskog pregleda, endokrinološke, biohemijske i kardiološke evaluacije, uvodi se terapija.

Terapija se određuje individualnim pristupom svakoj ženi. Donosi povlačenje simptoma, i što je najvažnije, poboljšanje kvaliteta života. U određenom broju slučajeva, neophodna je i psihoterapijska komponenta i uvođenje psihofarmaka (antidepresiva).

Na taj način će se olakšati ulazak u menopauzu, koja je fiziološko stanje organizma žene, suprotno tradicionalnim shvatanjima uvreženim u našem društvu, jer tada je žena mnogo više žena, zrelija, sa više samopuozdanja i iskustva.

Autorka je ginekološkinja GAK Narodni front