„Meteoriti, glasnici Svemira“ 1

Nova  izložba Prirodnjačkog muzeja „Meteoriti, glasnici Svemira“ biće otvorena u galeriji na  Malom Kalemegdanu u  četvrtak, 11. maja 2017. godine u 13 časova.

Autor izložbe je Aleksandar Luković, kustos mineralog, a otvoriće je akademik Vidojko Jović, navodi se u saopštenju.

Meteoriti su čvrsta tela vanzemaljskog porekla koja prolazeći kroz atmosferu dosegnu površinu planete. Njihovo poreklo se uglavnom vezuje za asteroide, ali postoje i meteoriti koji na Zemlju dolaze sa susednog Marsa ili Meseca. Meteori i meteoriti su dva različita pojma i osnovna razlika između njih je u tome što meteorite nalazimo na površini Zemlje dok meteori uglavnom sagore u atmosferi.

Smatra se da meteoriti potiču iz Sunčevog sistema, imaju dosta sličnosti sa planetoidima i predstavljaju delove jedne rasprsle planete sunčevog sistema. Na osnovu njihovog hemijskog sastava možemo da izvedemo zaključak o sastavu unutrašnjosti Zemlje i drugih planeta.

Meteoriti neprekidno padaju na zemlju, najvećim delom u obliku prašine  (koju zapažamo pomoću specijalnih uređaja) i utvrđeno je  da se količina  meteorskih padavina na Zemlji kreće od 1000 do 10 000 tona dnevno. Sastoje od legure nikla i gvožđa, ili od silikata – najvećim delom olivina i piroksena, ili od njihove smese. Nisu nađeni meteoriti koji su slični sedimentnim ili metamorfnim stenama. Poznati su mnogi sistemi  klasifikacije  meteorita, ali po sastavu se mogu grupisati na: meteorite gvožđa (Dimitrovgradski), kameno-gvozdene (od metala i silikata), kamene (Sokobanjski i Jelički) i tektite (staklasta tela koja se takođe ubrajaju u meteorite).

Oni su deo Prirodnjačkog muzeja od njegovog osnivanja i u okviru izložbe biće predstavljena unikatna Zbirka meteorita muzeja. Publika će imati priliku da vidi neke od naših najpoznatijih meteorita i ujedno najvrednijih i najstarijih eksponata muzeja: Sokobanjski, Jelički i Dimitrovgradski, koji su u Muzej dospeli zaslugom velikana naše nauke, Jovana Žujovića i Josifa Pančića.

U okviru ove zbirke bili su i neki drugi meteoriti prikupljeni početkom prošlog veka, kao što su Guča i Čačak, ali, kao posledica burne istorije naše zemlje i muzeja u poslednjih 100 godina, njihova sudbina ostaje nepoznata.

Pored navedenih meteorita, na izložbi će biti predstavljeni i drugi čuveni meteoriti iz sveta, među kojima su Kanjon Diablo, Mudrabilja, Henberi, Bjorbule, Toluka.

Sokobanjski meteorit je pronađen 1887. godine. Meštani su tada primetili veliku kuglu koja se uz veliku eksploziju rasprsla. Nije zabeleženo da je pričinjena neka šteta niti da je bilo povređenih. Pretpostavlja se da je meteor imao oko 80 kilograma, a u okolini Sokobanje sakupljeni su komadi koji su ukupno imali oko 50 kilograma. Najveći, težak oko 15 kilograma, čuva se u Muzeju. Ostali su donirani različitim muzejima, od Londona, Njujorka do Budimpešte i Zagreba.

Svedočanstvo o padu meteorita kod Aleksinačke banje (kako se tada zvala Sokobanja) zapisao je čuveni naučnik Josif Pančić. On piše da se užarena kugla videla na 60 kilometara od mesta pada. Kaže da je narod od „žestoke pucnjave“ pomislio da su udarili Turci, a da su se neki setili „vrelog kamenja za koje znaju iz predanja da kadšto na zemlju pada“.

Jelički meteorit je pao u oktobru 1889. godine, na planinu Jelicu kod Čačka. Kako opisuju stare beleške, pao je „baš u vreme ručka“. Pronađene komade sakupio je i proučio profesor Velike škole, Jovan Žujović. Prirodnjački muzej na poklon je dobio primerak težak oko 7 kilograma.

Dimitrovgradski meteorit je najveći meteorit koje je pronađen u Srbiji. Zbog svog gvozdenog sastava nazivaju ga „dimitrovgradsko gvožđe“. Naizgled skromnih dimenzija, sa prečnikom oko 45 centimetara, svojim izgledom lako može da zavara – težak je čitavih stotinu kilograma. Otkriven je 1948. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari