Mikrokosmos iznutra 1Foto: Slobodan Bubnjević

Fotografija prikazuje kako izgleda unutrašnjost cevi akceleratora u CERN-u.

Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC) najveći je i najmoćniji akcelerator današnjice. Smešten 100 metara ispod zemlje u podnožju Alpa, nadomak Ženevskog jezera, akcelerator je omogućio otkriće Higsovog bozona pre šest godina.

Kao rezultat skoro dve decenije planiranja i izgradnje, LHC radi i dalje, dajući fizičarima zapanjujuću količinu informacija o mikrosvetu tokom milijardu sudara koji se u njemu dogode svake sekunde. U krugu dugom 27 kilometara, akcelerator se sastoji od 9593 superpovodnih magneta, smeštenih u okruženje indentično maketi sa slike, koja je inače izložena na CERN-ovoj izložbi Mikrokosmos.

Ovi magneti rade na temperaturi gotovo odmah iznad apsolutne nule, na -271,3 stepena Celzijusa, što njegovu unutrašnjost čini jednim od najhladnijih mesta u svemiru. To je nužno jer samo tako, zahvaljujući superprovodnosti, moguće je stvoriti dovoljno jaka polja da bi se snopovi protona ubrzali tako da energija međusobnih sudara u nekom od CERN-ovih detektora dostigne 13 TeV.

„Svi žele da siđu u tunel“, kaže Pedro Adreu, komunikator nauke iz Portugala, dok hodamo ulicama između stotina nadzemnih zgarada i laboratorija u sedištu CERN-a. On objašnjava kako tokom godine oko 150 portuglaskih škola poseti CERN.

CERN je evropska organizacija koju čine 22 zemlje članice i 3 pridružena člana koja su viđena za punopravno članstvo (što je status Srbije), ali ovde dolaze istraživači, inženjeri i kompanije iz celog sveta. Tokom otvorenih dana, porodice putuju sa severa Evrope da bi obišle ovu fasicnantnu mašinu, živi spomenik ljudskoj kreativnosti, veštini, ali i saradnji među narodima oko nečeg dugoročno važnog, što ne donosi brzu dobit i trenutni politički prestiž.

Kako bi se udovoljilo interesovanju, CERN je između ostalog postavio makete delova akceleratora na izložbi Mikrokosmos, koja je redovna stanica svim školama i posetiocima. No, uskoro će se ukazati prilika za obilazak samog tunela LHC koja će zaista dugo trajati – sledeće godine počinje drugo veliko zaustavljanje, LS2.

Tokom pune dve godine koliko će trajati LS2, akcelerator će biti remontovan, kako bi u poslednjem, trećem delu svog života, dostigao svoje maksimalne energije i maksimalan broj sudara.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari