Milano (2): Lepe žene prolaze kroz grad

– Dobro, jesi li ti shvatio da ja nisam mogla da nađem cipelu za sebe?

– Na žalost, mada možda nisi tražila gde treba.

– Kako da nisam, obišla sam sve ove pobočne, paralelne i perpedikularne ulice dok si se ti odmarao u hotelu, i ništa !

Meni iskreno žao.

– Naći ćeš, možda ti se kriterijum izmenio.

– Ma moj kriterijum je isti, sve se promenilo. Živi se suludo, sve u nekoj brzini, instant supa, instant hamburger, instant roba, stvorili su generacije potrošačkog društva, sve je postalo advertajzing, gledaj, svuda su reklame. Nema kvaliteta, nema više verovatno ni starih majstora, sve je na traci, kupi, nosi, baci. jer evo već je nova linija, novi trend, novo, novije, najnovije. Sve više počinjem da se slažem sa Tvojim sinom koji je još pre 15 godina rekao da je advertajzing čist fašizam, a ja sam mislila da preteruje.

Oćutimo minut dva, zapali ona svoju cigaretu, odbije par dimova.

– Pogledaj malo oko sebe. Pogledaj ove žene.

– Ja ne gledam žene okolo u tvom prisustvu.

– Ma ne glupiraj se, pogledaj. Nema ni jedne sa sređenom frizurom, lepom cipelom, tašnom. Totalni „apa trapa“ u svim uzrastima. Čast izuzecima, ali to su izdanci stare milanske aristokratije. Potpuno sam sigurna da lepše žene, bolje obučene i u većem broju možeš da sretneš u Beogradu, ne samo u centru, nego u bilo kom italijanskom gradu. A nije tako nekada bilo.

– A od kada to? Pitam s nonšalantnom zainteresovanošću.

– Pa od kad sam Tebe upoznala.

Ovde ću da stanem. Pretpostavljate zašto. A Milano ? Rekoh, aristokratski grad, ma ko šta govorio.

„Postoji stara izreka „Milan l’e Milan“ (Milano je Milano). Iako mu naizgled nedostaje šarm drugih italijanskih gradova, ako zagrebete ispod površine otkrićete da je ovo sasvim poseban grad velikih suprotnosti i skrivene dubine.“ Grad na dlanu MILANO univerzalni vodič (Mono i Manjana, Alnari).