Miljana Nešković: Biti sam na moru je posebno iskustvo

Slikanje i društvene igre

Slobodno vreme delim na vreme za odmor i vreme za voljene ljude. Spremanje kuće, slične privatne obaveze, čak i sport odvajam od toga.

Kad voliš svoj posao, lako se zapostavi taj deo života koji je jako važan i to ne samo zato što od toga koliko kvalitetno koristimo dokolicu često zavisi i to koliko ćemo produktivni biti kada radimo i stvaramo.

Obožavam razgovore sa prijateljima i porodicom, koji me hrane, ali sam rešila da u tu praksu uvedem i razne društvene igre koje mi nedostaju.

Takođe, uvek nastojim i da odvojim vreme za sebe, tada slikam, čitam, slušam muziku ili neki dobar podkast. Naravno, imam i vreme koje „bacim“ kad mi se čini da ne radim ništa, ali i to nekad prija.

Laganiji trening za početak dana

Meni je jutro ritual koji ne preskačem. Uglavnom počne nekim laganijim treningom, uživam da spremim doručak koji lepo sebi serviram da odvojim vreme za početak dana.

Kad god mogu trudim se da ujutru bar pola sata ili sat izbegavam ekrane – TV, telefon, sve. Takođe, imam i neku vrstu rituala kada snimam podkaste, kada od ustajanja do ulaska u studio imam svoju rutinu koja mi pomaže da se koncentrišem i da zaista uživam u razgovoru koji me očekuje.

Zvezdara teatar i Beogradska filharmonija

Odrasla sam u blizini Košutnjaka tako da je to moje „srećno mesto“. Kao devojčica sam sa dekom pravila kolibe i igrala se satima u šumi, pa uvek kad odem u Košutnjak imam predivan osećaj koji me podseća na detinjstvo.

Obožavam i reku, zato strašno patim što su nam reke u lošem stanju. Od pozorišta posebnu ljubav gajim prema Zvezdara teatru, takođe tu je i Beogradska filharmonija, za koju me vežu ogromne emocije i divne uspomene. Što se lokala i kafića tiče, tu nisam toliko probirljiva, više mi je važno sa kim sedim nego gde sedim.

Ovogodišnja želja – Bali

Nemam omiljeno mesto za letovanje, obožavam more i da otkrivam nova mesta sa prijateljima, ali i sama. Biti sam na moru je posebno iskustvo. Svake godine imam neko mesto koje me privuče. Ove godine bih jako volela da odem na Bali, ali ne znam još uvek da li ću uspeti to da realizujem.

Idealan slobodan dan

To bi bio dan pored mora, sa voljenim ljudima, u kom nigde niko nije žurio, a sve smo stigli, mnogo se smejali i napravili nove uspomene. Ipak, u ovom trenutku svog života moram da kažem da imam osećaj kao da mi je svaki dan slobodan, iako nije svaki dan „dan za odmor“.

I kad radim ja sam slobodna, što mi je verovatno najveći uspeh u životu do sada. Nemam želju da budem negde drugde, niti je to neko vreme koje žrtvujem da bih finansijski mogla da se izdržavam u „slobodno vreme“. Kada neko vreme ne radim, zaista mi nedostaje posao, nedostaju mi priče i sagovornici.

Hrana kod kuće – najukusnija

Uvek mi je najukusnija hrana koju spremimo kod kuće, a što se restorana tiče, iskustvo me je naučilo da uvek treba naručiti ono što naručuje najveći gurman u društvu. Tu nema greške.

„Ne gledaj gore“ i „Potomci“

Od filmova koji su me u poslednje vreme oduševili izdvojila bih „Ne gledaj gore“, i nešto stariji film „Potomci“, koji sam tek skoro pogledala. Oba filma imaju veoma višeslojnu simboliku, daju zanimljive uvide u ljudsku prirodu, neka su vrsta alarma za buđenje čovečanstva od sebičnosti i vraćanje smislu.

Šopen i List uz slikanje

Na primer dok slikam volim da slušam ozbiljnu muziku, jer mi je najinspirativnija. U poslednje vreme najviše slušam Šopena i Lista. Sa prijateljima slušam sve, u zavisnosti od raspoloženja, ali mi je ovih dana sve češće Letu štuke na plejlisti zato što mi se ide na more.

Albahari i Trifunović

Nedavno sam čitala Davida Albaharija „Pogovor“, Sergeja Trifunovića „Stovarište“, Avni Došli „Zagoreli šećer“, Mariju Ratković „Ispod majice“ i Frederika Bakmana „Mi protiv vas“… Verujem da tu ima za svakoga ponešto.