Mlada glumica Miona Marković za „Danas” priča o omiljenim mestima, slobodnom vremenu i filmovima koje voli, a čitaocima preporučuje novu predstavu Narodnog pozorišta po stihovima romana „Deca“ Milene Marković, u kojoj i sama učestvuje. Mionu publika ovih dana gleda u bioskopima, u novim filmovima – „Vera” i „Komedija na tri sprata”.
Moderna opera „Deca”
Od omiljenih predstava, prva koja mi pada na pamet jeste predstava „Kiseonik” naše rediteljke Milje Mazarak koja nije skućena u jednom pozorištu, već gostuje. I biću neskromna i reći ću da je predstava „Deca” – koja je u stvari moderna opera, a u kojoj i ja učestvujem – nešto revolucionarno na našim prostorima i potpuno katarzično. Dođite u Narodno pozorište u Beogradu, pogledajte i videćete da sam u pravu!
„Kraj sveta” na Dorćolu
Volim da plešem po podu ali i u vazduhu, na šipci i obruču, tako da u „Pole Dance Akademiju” svraćam kad god mogu. Kada ne plešem neko vreme budem tužna, zaista. Što se tiče mojih omiljenih mesta u Beogradu, ona se menjaju kako se i ja menjam. Jedno vreme sam volela jedan poseban deo Kalemegdana koji nazivam „moje more” – kada se sa tog mesta noću posmatra ušće, deluje kao da gledate zaliv obale nekog mora oivičen svetlima grada. Ali, priznajem da retko idem tamo. Posebno mesto za mene je i 25. maj. Na kraju šetališta kod „Marine Dorćol” ima jedan deo koji ja zovem „kraj sveta”. Biću opet iskrena, dugo me nije ni tamo bilo.
Planer, kafa i duge šetnje
Za svaku godinu imam planer (prelepe „Paperblanks” sveske) koji je potpuno šaren tako da deluje kao da stalno crtam male grafite, bez toga ne bih mogla da živim. Opušta me to crtkanje mojih obaveza. Sad već stalno pijem kafu, tako da je i to ušlo u moje rituale. Takođe i duge šetnje – onda kada su mi misli previše glasne. Tada volim da šetam kilomentrima, a pogotovo leti.
Život u Njujorku na par meseci
Ove godine letovala sam u Napulju. On je povezan sa mnogim prelepim italijanskim ostrvima, a i sam Napulj izlazi na more i pun je života! Pošto tek imam 26 godina, celu planetu vidim kao ogromno mesto za istraživanje i zato se uvek trudim da izaberem novu destinaciju koju ću posetiti. Za sad bih izdvojila Njujork kao grad u kom bih volela da živim, barem na par meseci. I Zanzibar kao kulturološki šok. Maštam o velikom putovanju u Maroko i nadam mu se u narednih par godina. Želim i da proputujem Južnu Ameriku, ali mislim da će to putovanje ipak sačekati.
Pijace u ranu jesen i proleće
Obožavam dobre čorbe, jagnjeća u Banja Luci me je raspametila. Volim tajlandsku kuhinju, ribu sa kokosovim mlekom i povrćem. Volim vanilasto-voćne kolače više od čokoladnih i dobru pastu. Volim voće i volim da isprobavam novu hranu tako da ne bih izdvojila neki poseban restoran, stomak bi se naljutio jer ih imam pedeset! Volim da otkrivam nova mesta sa dobrom hranom, tako da se trudim da menjam često mesta gde sedim na kafi ili ručku s prijateljima. I jako volim pijace, pogotovo u ranu jesen i u proleće.
Idealan slobodan dan
To bi uvek bio letnji dan na brodiću. Na nekom moru ili jezeru, obilazeći uvalice nepristupačne kopnenim putevima, sa mojim ljudima, odličnom hranom i muzikom koja zove na ples i prepuštanje.
Sorentinovi filmovi i serije
Najviše volim filmove koje sam otkrila na FEST-u, strane filmove koje retko imamo priliku da pogledamo u bioskopima, osim kada traju festivali. Izdvojila bih: argentinski film „Počasni građanin”, francuski film „Mon roi” i poljski film „Cold war”. I tri posebna, od mojih omiljenih reditelja – „Breaking the Waves” (Lars von Trier), „Youth” (Paolo Sorentino) i „The Lobster” (Yorgos Lanthimos). Što se serija tiče, ređe ih gledam i retko pratim one aktuelne, ali možda najviše volim seriju „Young Pope”, isto od Sorentina.
Skoro sve Čoline pesme
Obožavam cigane i njihovu muziku, kao i sve bendove koji se njome bave – kao što je „Ođila” ili „Barcelona Gipsy balKan Orchestra”. Isto tako, kafanska muzika mi izrazito prija, posebno onih nekoliko „skupih” pesama. Uglavnom od svakog svetskog i domaćeg izvođača bilo kog žanra – imam par pesama koje volim. Nikada ne upoznam ceo opus jednog benda koji mi se sviđa, dosta sam lenja za te stvari. Jedini čovek čije skoro sve pesme znam je Zdravko Čolić.
Ep o životu
Zauvek omiljeni klasici su mi Tolstojev „Rat i mir” (kog ja ga zovem “ep o životu”) i „Majstor i Margarita” Bulgakova. A knjiga koju sam skoro pročitala i koja me je raspametila je „Misterije” od Knut Hamsona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.