Miran san

* Zašto i kako nastaju problemi sa spavanjem?

Problemi sa spavanjem najčešće imaju psihološke uzroke. Svi su na svojoj koži osetili kako je teško zaspati kada su prisutne intenzivne emocije, uzbuđenje, iščekivanje, strah ili bes. Naša osećanja pre spavanja utiču i na kvalitet sna. Kvalitetan san je san posle koga se osećamo odmorno, relaksirano i snažno.

Ljudi koji duže vreme iz nekog razloga nemaju dovoljno kvalitetng sna i sami primećuju kako postaju kako njihov misaoni tok drugačije funkcioniše, i kako imaju problema sa pažnjom, koncentracijom. Na emotivnom niovu, oni postaju razdražljivi, u kontaktu sa drugim ljudima manje strpljivi i tolerantni. Problemi sa spavanjem čine ljude slabijim, i manje funkcionalnim u svakodnevnom životu. To je najlakše primetiti kod dece, koja usled nedostatka sna postaju plačljiva, vrlo promenljivog raspoloženja, manje zainteresovana za kontakt sa ljudima i igranje. Međutim, deca ređe nego odrasli imaju probleme sa spavanjem, i kada se jave, oni se obično mogu vezati za konkretne događaje ili iskustva. Tada obično nastupaju roditelji koji su tu da umire dete, i stvore okruženje koje će im omogućiti kvalitetan san. Uloga roditelja je ključna za održavanje kvaliteta sna kod dece.

Najčešći problemi sa spavanjem koji se kod dece javljaju su noćne more. Ne zna se mnogo o tome na kom uzrastu deca počinju da sanjaju, ali pretpostavlja se da je to vrlo rano. Ipak, deca u početku nemaju razvijene mogućnosti da stvore ili razumeju snove kakve sanjaju odrasli, tako da se njihovi snovi verovatno više odnose na pojedinačne slike i osećanja koja su za njih vezana. Deca na predškolskom uzrastu već imaju prave snove, i oni po sadržaju mogu biti veoma raznoliki, najčešće vezani za ono što deca doživljavaju tokom dana. Noćne more najučestalije su na predškolskom i ranom školskom uzrastu.

Prema teoriji, to je period kada deca najviše „rade“ na upoznavanju svog okruženja i ispitivanju sveta oko sebe. Pri tome sreću mnoge nepoznate stvari, prema kojima imaju intenzivna osećanja. Kada se dete uplaši, ono se uplaši veoma jako, kada se nečim oduševi, to je takođe veoma intenzivno. Ono što doživljava u interakciji sa svojim okruženjem, koje tada iz dana u dan raste, predstavlja najznačajniiju stvar u životu detata na ovom uzrastu. Za veliki deo svih tih osećanja izazvanih tokom dana nema vremena da se obrade u potpunosti, pa se tokom noći, kroz san, ona ponovo doživljavaju. Zbog toga deca koja gledaju zastrašujuće filmove imaju više noćnih mora od ostale dece. Kod odraslih ljudi, potrebno je mnogo značajnije iskustvo da bi proizvelo osećanja tog intenziteta, i zato se noćne more obično kod odraslih javljaju u vezi sa nekim traumatičnim iskustvom, ili kao posledica dugotrajnijeg stresa i napetosti.

* Šta su noćne more?

Po definiciji, noćne more su snovi koji se javljaju tokom takozvane REM faze spavanja, i za koje su karakteristična osećanja straha i ekstremne anksioznosti. Ovaj fenomen najčešće se javlja tokom kasnijeg dela noći i često budi spavača, koji će se verovatno sećati sadržaja sna.

Većina noćnih mora je normalna reakcija na stres, i mnogi kliničari veruju da one uspešno pomažu osobama da prođu kroz traumatična iskustva. Jednostavno, osoba koja je tokom dana izložena većem broju isksutva koja na nju deluju pobuđujući intenzivne emocije, nema vremena da ih u miru obradi i prihvati, pa zato tokom sna, nakon relaksacije organizma u prvoj polovini spavanja, dolazi do „ponovnog proživljavanja“. Pri tome, ako je dan bio ispunjen anksioznošću, neizvesnošću, strahom i drugim negativnim emocijama, san, iako sadržajem može da bude potpuno različit, prema tom osnovnom osećanju, nalikovaće na ono što se proživljavalo tokom dana. Na primer, osoba koja je saznala da će možda izgubiti posao, osećala se anksiozno, napeto i dan joj je bio ispunjen iščekivanjem nečeg neprijatnog, sanjaće san koji proizvodi slična osećanja, ali verovatno drugačijeg sadržaja – na primer sanjaće da očekuje svoje suđenje, ili da pokušava da stigne na jako važan sastanak, sve vreme znajući da će zakasniti, i imati posledice toga.

Ponovljene noćne more su specifičnije definisane kao serija neprijatnih snova sa ponavljajućim sadržajem. Noćne more se obično prvi put pojavljuju u detinjstvu, kod dece koja imaju manje od deset godina, i smatraju se normalnim, ukoliko ne ometaju značajno spavanje, fizički i psihički razvoj deteta. Češće se javljaju kod devojčica nego kod dečaka, i mogu nastaviti da se javljaju i u odraslom dobu. Noćne more odraslih su obično povezane sa spoljašnjim stresorima, ili se mogu javiti u vezi sa drugim menatlnim poremećajima. Često su vezane za osećanje anksioznosti i traumatska iskustva.

Noćne more se smatraju normalnim, ukoliko ne ometaju značajno spavanje, fizički i psihički razvoj deteta. Češće se javljaju kod devojčica nego kod dečaka

* Sanjanje i REM spavanje

Svi mi obično provedemo više od dva sata tokom noći sanjajući. Naučnici ne znaju mnogo o tome kako ili zašto sanjamo. Sigmund Frojd verovao je da je sanjanje “sigurnosni ventil” za nesvesne želje.

Tek nakon 1953, kada su naučnici prvi put opisali REM fazu kod spavača, naučna javnost se više zainteresovala za procese spavanja i sanjanja. REM je skraćenica od engleskog rapid eye movement (brzi očni pokreti), i označava fazu spavanju u kojoj ljudi najčešće sanjaju. Ime je dobila po brzim pokretima očnih jabučica koji se tokom ove faze javljaju.

Vrlo brzo nakon registrovanja REM faze, naučnici su otkrili da se ona strana, iracionalna iskustva koja nazivamo snovima gotovo uvek javljaju tokom REM faze spavanja. I dok svi sisari i ptice imaju neku vrstu REM faze tokom svog spavanja, reptili i druge hladnokrvne životinje ih nemaju.

REM faza počinje signalma iz ponsa , jednog dela baze mozga. Ti signali putuju do talamusa, koji ih usmerava dalje – prema kori mozga koja je zadužena za učenje, mišljenje i organizaciju informacija. Istovremeno, signali idu i do dela mozga zaduženog za privremenu paralizu i onemogućavanje kretanja mišića tokom sna. Ukoliko nešto ometa ovu paralizu, ljudi počinju da fizički odigravaju svoje snove – što je poznato kao redak, opasan poremećaj nazvan sleep behavior disorder (poremećaj ponašanja u spavanju). Na primer, ako osoba sanja da igra košarku, ona može izvoditi pokrete kao da to stvarno radi, u krevetu. Ovaj poremećaj sna se smatra ozbiljnim zbog posledica koje može imati za osobu, i za njega se preporučuje terapija.

REM spavanje stimuliše delove mozga zadužene za učenje, što može biti važno za normalan razvoj mozga kod dece. To može objasniti zašto deca imaju mnogo duže REM faze od odraslih. Kao i duboko spavanje, REM faza je povezana sa povećanom produkcijom proteina. Jedna studija je pokazala da REM spavanje deluje na učenje menatlnih veština. Ljudi koji su učili veštinu, a zatim su im ne-REM faze bile deprivirane, bili su u stanju da se po buđenju sete onoga što su učili ranije. Sa druge strane, ljudi kojima je bila deprivirana baš REM faza, nisu bili u stanju da se nakon buđenja sete onoga što su naučili pre nego što su zaspali.

Postoje i naučnici koji veruju da su snovi samo pokušaju moždane kore da nađu značenje za slučajne signale koje tokom REM faze spavanja dobijaju. Kora mozga je deo mozga koji organizuje i interpretira, daje značenje informacijama iz okruženje tokom budnog stanja. Jedna teorija sugeriše da, suočena sa brojnim signalima koji stižu od ponsa tokom spavanja, kora mozga pokušava da interpretira te signale, kreirajući “priču” od fragmentirane moždane aktivnosti.

* Kada su noćne more poremećaj?

Simptomi takozvanog poremećaja noćnih mora koje stručnjaci navode su sledeći:

– Često buđenje iz sna, sa sećanjem na duge, zastrašujuće snove, u kojima dominiraju teme borbe za život, sigurnost ili samopoštovanje.

– Dominacija negativnih osećanja poput uznemirenosti tokom vremena koje osoba provodi u budnom stanju

– Posledični stres i nemogućnost ili teškoće u svakodnevnom socijalnom, profesionalnom i drugim važnim aspektima fukcionisanja

– Pri tome, treba voditi računa da ovi simptomi, da bi bili svrstani u poremećaj, ne smeju biti izazvani uzimanjem lekova ili drugih supstanci

Noćne more su obično češće u detinjstvu, i obično jenjavaju sa odrstanjem. Ipak, oko 50% odraslih ljudi u nekim periodima svog života ima problema sa ponavljanim noćnim morama. One se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca, i najčešće ne zahtevaju poseban tretman. Poznato je da uzimanje obroka (posebno obilnih) neposredno pred spavanje ovećava učestalost javljanja noćnih mora. U opštoj populaciji, svaka stota odrasla osoba doživi ponavljane noćne more, koje joj remete svakodnevni život, i stvaraju rizik za njenu psihičku ravnotežu u tolikoj meri da se savetuje obraćanje stručnjacima.

* Zašto nastaju noćne more?

Ubedljivo najčešći uzrok nastanka noćnih mora, kako kod dece, tako i kod odraslih ljudi, je stres sa kojim se u velikim količnima suočavaju. U oko 60% slučajeva iznenadna, neočekivana i traumatska iskustva prouzrukuju javljanje ponavljanih noćnih mora.

Kada je uzrok javljanja noćnih mora psihološke prirode, uvek je u pitanju nemogućnost osobe da obradi neki sadržaj ili emotivno iskustvo kroz koje je prošla. Kroz ponavljanje osećanja tokom sna, prevazilaženje doživljenog iskustva joj postaje moguće.

Pored toga, noćne more se javljaju i uz neka fizička oboljenja, kada je telesna temperatura izraženo povišena, zatim kao reakcija na konzumiranje različitih psihoaktivnih supstanci, posebno kod ljudi koji često uzimaju “pilule za spavanje”.

Neki autori pretpostavljaju i naslednu tendenciju ljudi da imaju noćne more. Ono što su istraživanja pokazala je to da su noćne more vrlo često povezane i sa drugim problemima spavaja – hiposomnia, hipersomnia (premalo, odnosno preterano spavanja tokom dužeg vremenskog perioda)

* Kako sebi pomoći?

Ukoliko se osoba nađe u situaciji da je izložena dugotrajnom dejstvu svakodnevnog stresa, savetuje se da da sebi više oduška tokom slobodnog vremena. Potrebno je da sama odlučuje šta će raditi tokom tih perioda, i da ne nastoji da ispunjava želje svojih prijatelja, rođaka i saradnika. Ukoliko su njene potrebe vezane za mir, tišinu i samoću, trebalo bi da ih zadovoljava kada god je to moguće. Ukoliko su izlasci i provođenje vremena u društvu ono što joj prija, treba da provede više vremena u takvim aktivnostima.

Kod dugotrajne izloženosti stresu, problemu koji osoba ima, pa makar to bile i noćne more, uvek se čoveku mora prići na jedan obuhvatniji način. Cilj aktivnosti koje se preduzimaju u svakodnevnom životu je smanjanje tenzije, jer će ono u najvećem broju slučajeva dovesti do nestanka noćnih mora.

Bez obzira na uzrok nastanka noćnih mora, svima koji sa njima imaju problema, preporučuje se pojačana fizička aktivnost, pre svega aerobni programi vežbi, trčanje ili drugi sportovi u kojima dominiraju pokreti celog tela.

Poseban vid tretmana svih problema sa spavanjem predstavljaju vežbe relaksacije. Mnogima je poznato da praktivkovanje joge i različitih meditativnih tehnika dovodi do ili olakšava funkcionisanje organizma u savremenom životu, koji se prilično razlikuje od onoga što je čoveku prirodno. Savremena tehnologija, pored ovih istočnjačkih tehnika, omogućava relaksaciju mišića kroz njihovo svesno opuštanje, uz pomoć biofidbek aparata koji registruje i najmanje promene u radu muskulature.

Ukoliko su noćne more povezane sa uzimanjem lekova i različitih supstanci, ukoliko je moguće, savetuje se prekidanje ili zamena za lek koji ima slično dejstvo.

U stranoj literaturi se može naći da u ekstremno retkim situacijama, nekada se pacijentima prepisuju lekovi koji sprečavaju ili umanjuju REM fazu spavanja, što onemogućava javljanje noćnih mora. Takav tretman može imati i negativne efekte za osobu, te je stoga potrebno dobro razmotriti pitanje njegove neophodnosti.

* Kako sa decom koja imaju probleme sa spavanjem?

>>> Napravite raspored.

Odlazak na spavanje svako veče u isto vreme (i vikendom i radnim danom) kod dece brzo stvara naviku, i u tom periodu im je uvek lakše da zaspu. Da bi se stalni raspored napravio, potrebno je da se i svako jutro bude u isto vreme. Produženo spavanje vikendom, koje roditelji deci često dopuštaju, najčešće zbog svojih navika, stvara probleme kod dece, jer im onemogućava usvajanje jednog istog ritma koji je njima potreban za kvalitetan san.

>>> Fizička aktivnost

Kako i za odrsle važi pravilo da fizička aktivnost olakšava ulazak u san, smanjuje tenziju u mišićima, i čini predstojeći san kvalitetnijim, kod dece to još više dolazi do izražaja. Verovatno je većina roditelja primetila kako je ponekad, kada je vreme loše, ili kada su deca provela veći deo dana za računarom, umesto da su bila fizički aktivnija u igri sa vršnjacima, teško uspavati uveče dete. Za odraslog čoveka dovoljno je 20 do 30 minuta vežbe dnevno, dok kod dece fizička aktivnost treba da bude upražnjavana minimum tri puta više, da bi njihov san postigao isti kvalitet.

>>> Ležanje u krevetu

Ležanje je prirodan čovekov položaj za spavanje. Iako danas većina ljudi voli kada može da se opusti, podigne noge i zavali u jastuke dok gleda televiziju, razgovara sa prijateljima, čita knjigu, pa čak i dok jede, preporučuje se da se to ne radi u krevetu u kom se spava. Kod dece, to je još bitnije, jer su ona osetljivija, i pokazuju tendenciju da brzo stiču navike. Najbolje bi bilo kada bi deca svoj krevet doživljavala samo kao mesto gde se spava, a ne i kao mesto za igru Iiprovođenje slobodnog vremena. Na taj način, samo leganje u krevet kod njih će voditi opuštanju mišića, jer će se njihov organizam automatski pripremati za spavanje, ulazak u san biće im lakši i brži, a relaksacija koja je veoma važna pred spavanje biće verovatnija.

>>> Ugasite televizor.

Čak i ako dete ne razume u potpunosti temu i radnju horor filma, na koji povremeno baca pogled, ili ga gleda zajedno sa roditeljima, ono oseća napetost koja je prati, registruje muziku, i trgne se na iznenadne, zastrašujuće scene. Dete, pri tome, nema razvijene kapacitete da obradi informacije i emocije koje to u njemu pobuđuje. Zbog toga, gledanje intenzivnih i napetošću nabijenih scena za dete predstavlja prejako iskustvo, koje će obrađivati tokom sna. Istraživanja pokazuju da deca koja više gledaju filmove i sadržaje koji su namenjeni odrsalima, imaju značajno više problema sa spavanjem. Međutim, savet “ugasite televizor” ne odnosi se samo na selekciju sadržaja koji vaše det