Miris drevnog Egipta: Naučnik iz Slovenije sa kolegama sproveo je zanimljivo straživanje

Miris drevnog Egipta je do skoro bio sasvim nepoznat, ali naučnici su nakon novog istraživanja došli do spoznaje o kakvom mirisu je reč.

Naučnici su koristili ljudska čula i naučne instrumente kako bi istražili kako mumije starog Egipta mirišu danas, i u kojoj meri mirisi odražavaju materijale koji su korišćeni tokom procesa mumifikacije.

Cilj, kažu, jeste da miris pruži nenametljiv način za procenu koliko je mumija dobro očuvana, čime se izbegava potreba za uzimanjem uzoraka sa same mumije.

„Iz perspektive naučnika koji se bave kulturnom baštinom, analiza bez fizičkog dodira sa objektom je zaista poput svetog grala“, rekao je profesor Matija Strlič, koautor istraživanja sa Univerziteta u Ljubljani i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL).

„Drugi motiv za ovo istraživanje je da se kustosima obezbedi sintetički miris mumija, sintetički miris mumificiranih tela, koji zatim mogu koristiti za angažovanje publike“, dodao je Strlič.

U studiji objavljenoj u Journal of the American Chemical Society, Strlič i kolege opisali su kako su proučavali devet mumija koje se čuvaju u Egipatskom muzeju u Kairu, od kojih potiču od Novog kraljevstva do Rimskog perioda, u vremenskom rasponu od oko 1500. godine p.n.e. do 500. godine n.e. Neke mumije su bile umotane, dok druge nisu, a neke su bile smeštene u kamene, drvene ili terakotske sarkofage.

Tim je koristio male cevi i pumpe kako bi izvadio vazduh oko svake mumije. Svaki uzorak bio je čuvan u plastičnim kesicama, koje je mirisalo osam stručnjaka koji su ih ocenili prema intenzitetu i razvrstali u 13 različitih vrsta mirisa.

Iako su mirisi varirali između mumija, uglavnom su ocenjivane kao prijatne.

Među rezultatima, sedam od devet mumija je imalo „drvenastu“ notu, šest je imalo „začinski“ miris, pet je imalo „slatku“ komponentu, a tri su imale miris sličan „tamjanu“. Međutim, neki su bili ocenjeni kao „pokvareni, ustajali“ ili čak sa mirisom plesanih.

Nakon toga, tim je upotrebio sistem poznat kao gasna hromatografija u kombinaciji sa masenom spektrometrijom i olfaktometrijom kako bi identifikovali različite volatiline komponente unutar uzoraka.

Kada su te supstance izdvojene, one su takođe bile ponuđene na procenu stručnjacima za mirise.

Tim je otkrio da ukupan miris mumija nije nužno bio u skladu sa onim što bi se očekivalo od tih supstanci, što je ukazalo na složenost ljudske percepcije mirisa.

Dodali su da su ove pojedinačne komponente potekle iz četiri glavna izvora: materijali korišćeni tokom procesa mumifikacije, supstance koje luče mikrobi, sintetički pesticidi i repelenti, i biljna ulja korišćena u očuvanju.

Iako su mumije koje se izlažu pokazale širi spektar i veću koncentraciju supstanci nego one koje su u skladištu, verovatno zbog toga što se čuvaju u vitrinama, nisu zabeležene dosledne razlike na osnovu starosti mumija ili toga koliko su dobro očuvane, piše Gardijan.

Strlič je rekao da je jedan od problema što su neka od biljnih ulja korišćena u očuvanju, zapravo korišćena i tokom same mumifikacije. Dodao je da bi bilo interesantno sprovesti analize mumija koje nisu tretirane za očuvanje, jer se očekuje da bi ove imale različite mirise u zavisnosti od kvaliteta mumifikacije.

Sesilija Bembibre, još jedan koautor rada sa UCL-a i jedan od obučenih istraživača, rekla je da je bilo uzbudljivo i privilegovano mirisati prošlost.

„Sama ideja da možete staviti nos na tu malu cevčicu i pomirisati mumificirano telo staro 3.500 godina, a zatim, što je najiznenađujuće, osetiti miris nečega što je tako neverovatno poznato kao čaj… to je bilo iznenađujuće, jer su neki mirisi zaista bili poznati“, izjavila je.

Barbara Huber sa Instituta Maks Plank za geoantropologiju, koja nije bila uključena u istraživanje, pozdravila je rad, ali je naglasila da mirisi koje danas detektujemo nisu isti oni koji su bili prisutni kada je telo prvobitno mumifikovano.

Huber i kolege su prethodno identifikovali i rekonstruisali miris balzama koji su korišćeni za mumifikaciju drevne egipatske plemkinje Senetnaj, koja je živela oko 1450. godine p.n.e.

„Iako nijedna od ovih metoda ne može potpuno rekonstruisati tačan miris prošlosti, obe nas dovode bliže razumevanju kako su mumije pripremane, koji su materijali korišćeni, i kako je miris igrao ulogu u drevnim ritualima i verovanjima“, rekla je Huber.