Miš koji živi u najekstremnijim uslovima na Zemlji

Ljuljailjako je stratovulkan u Južnoj Americi, na granici Argentine i Čilea. Sa preko 6700 metara, ovo je najviši aktivni vulkan na Zemlji, i jedan od najviših vrhova u Andima. Naziv vulkana je ajmarskog porekla i u prevodu znači – prljava voda.

Njegovi najviši delovi predstavljaju neke od najnepristupačnijih mesta na planeti Zemlji. Ovde je zemlja crvene boje, te ne čudi što upućeni kažu da podseća na površinu Marsa.

Iako je temperatura vazduha izuzetno niska, zemlja može da se zagreje čak i do 32 stepena Celzijusa, i to zahvaljujući snažnim sunčevim zracima.

Baš ovi delovi Anda su zanimljivi iz najmanje dva razloga: i pored svoje velike nadmorske visine, ovde se nalazi najviše arheološko nalazište savršeno očuvanih mumija, ali ovde živi i Phyllotis xanthopygus, miš specifičnog oblika ušiju, koji je ujedno i sisar koji živi na najvećoj nadmorskoj visini.

Na njega su, tokom posete ovom vulkanu 2013. godine, „naleteli“ doktor urgentne medicine Met Farson, i antrolopolog Tomas Bauen, koji je malenu životinju uspeo da zabeleži svojom kamerom.

Bauen najpre nije verovao da je u snegu zaista video nešto kako se kreće što mu je zaličilo na miša. Ipak je bio na velikoj nadmorskoj visini sa slabim dotokom kiseonika, i pomalo uplašen da bi stvari mogle da mu se priviđaju.

Na svu sreću, i kamera je bila tu.

Kasnije ekspedicije utvrdile su da je reč o mišu Phyllotis xanthopygus, vrsti koja živi u podnožju i planinama Anda, ali može se naći i mnogo niže, u nivou mora.

Ovo je značilo da miš ima dosad neviđenu mogućnost opstanka na visinama u rasponu od šest hiljada metara, objašnjava Skot Stipan, ekspert za miševe i biolog na Florida Stejt univerzitetu.

„Tako širok raspon ŠstaništaĆ je izvanredan“, kaže Stipan.

„Nijedna druga vrsta to ne može“, nastavlja Stipan, koji je na konferenciji u Vašingtonu predstavio u tom trenutku neobjavljene rezultate istraživanja.

Stipana su potražili Farson i Bauen, sa kojima je čuveni biolog išao na Ljuljailjako 2016. Te godine je tim, zajedno sa Stivenom Šmitom sa Univerziteta Kolorado, pronašao još jednog miša i uzeo uzorak njegove DNK iz zemlje nedaleko od rupe u kojoj se skrivao. Nakon analiza, utvrđeno je da je reč o istoj vrsti kao iz 2013.

„Zapravo sam bio potpuno šokiran što je Šgenetička analizaĆ bila tako precizna“, kaže Stipan.

Ovi rezultati učinili su vulkan još misterioznijim: pored miševa, na njegovim visinama se nalaze savršeno očuvane mumije, jezera i mikrobi. Poređenje sa Marsom, stoga, i nije preterano – Šmit i njegove kolege godinama ovde istražuju vulkanske mikrobe, i još im je nejasno kako preživljavaju neverovatno visoku temperaturu zemljišta i oscilacije koje se dešavaju u danu.

Tim se nada da bi ovi mikroorganizmi mogli da im pomognu da shvate kako bi život opstao na Marsu, ili bilo kojoj drugoj negostoljubivoj planeti.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs