Mjanmar: Švedagon, najveća svetinja

Najbolji dokaz za to je sjajni hram Švedagon, čija se kruna na visini od 99 metara može videti iz svake tačke prestonog grada Janguna.

Istorijski podaci kažu da je stupa građena između VI i X veka nove ere, u vreme vladavine naroda Mona, ali predanje seže mnogo dublje u prošlost.

Veruje se da su dva brata trgovca od gospodara Bude lično, dobili zlatni kovčežić sa osam njegovih dlaka, koji su doneli nazad u zemlju i predali tadašnjem vladaru Okalapi. Ovaj je rešio da na Singutara brdu, u svetom hramu sa relikvijama trojice prethodnih Buda, pohrani novu svetinju i nad relikvijama podigne zlatnu, oko nje srebrnu, zatim bakarnu, pa gvozdenu, mermernu i konačno sve prekrije stupom od čvrste cigle. Tako je nastala Švedagon stupa ili paya kako kažu domaćini.

Svetinja će u XV veku dobiti ove fantastične dimenzije.

Tada započinje i njeno prekrivanje zlatom. Procenjuje se da je Švedagon paya presvučena sa 27 tona zlata u tankim slojevima… Vrh stupe krasi kišobran ili kruna – hti, na sedam nivoa.

Izrađen od gvožđa i zlata, teži više od tone. Ukrašen je zlatnim i srebrnim zvoncima i posut neverovatnom količinom od 1.100 dijamanata i 1.383 rubina. Hti se završava zlatnom kuglom prekrivenom sa 4.351 dijamantom od ukupno 1.800 karata, a sam vrh krune krasi jedinstveni dijamant od 76 karata.

Stupa se uzdiže sa osmougaonog postolja čiji je svaki ugao ukrašen svetilištem koje odgovara jednom danu u sedmici, pri čemu se sreda deli na dva dana, jedan do šest posle podne i drugi od popodneva do ponoći.

Svakom svetilištu, odnosno danu u nedelji, odgovara po jedna sveta planeta, Budina statua, njen anđeo čuvar i životinja koja predstavlja simbol pojedinog dana.

Za posvećene budiste Mjanmara važan je datum i godina, ali je najvažniji dan u kome su rođeni, jer on određuje planetarnu poziciju pojedinca i svetilište kojem će prinositi darove od cveća, voća, mirisnih štapića i molitvenih zastavica i koju će od Budinih statua polivati vodom u ritualu prečišćenja duha i tela. Često se u hramu mogu videti svečano obučena i našminkana deca ispred svetilišta u ritualu inicijacije, koji bi odgovarao hrišćanskom krštenju ili Bar Micvi u judeizmu.

Oko Švedagon stupe kroz vekove je narastao neverovatan konglomerat svetilišta, hramova, paviljona za molitvu i meditaciju, manjih stupa i darovnih odaja, koji formira grandiozan verski ansambl na površini od 46 hektara, koji treba obilaziti u pravcu kretanja skazaljke na satu.

Po građevinskim standardima budističkih svetilišta, u kompleks se može ući sa četiri strane sveta, kroz četiri kapije, koje čuvaju 9 metara visoka mitska bića činte – mešavina lava i zmaja. Pre nego što se uspne uz visoka stepeništa, posetilac mora izuti cipele i čarape. Samo bosonogi mogu prići ovoj velikoj budističkoj svetinji.

U smiraj dana, vernici počinju paliti sveće, u novom ritualu prečišćenja vatrom…

Švedagon treba posetiti najmanje dva puta, jednom da bismo upoznali njegovu impozantnu arhitekturu i drugi put da bi mu se potpuno prepustili na duhovnom nivou…

Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel