Mladi sve usamljeniji, uskoro će plaćati društvo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nekad, ne tako davno, mogao si da se provedeš po gradu bez prebijene pare. Gluvareći zimi po negdašnjim kafanama uz koka kolu za petoro poželeli smo muziku kao u filmovima i želja nam se ispunila.
   Osamdesetih su se pootvarali kafići, naravno, s muzikom i obaveznim pićem za svakog u društvu, naravno, za kintu. mnogo veću nego u kafanama, a od graje nije mogla da se čuje muzika. Kafane su nestale, bioskopi se pogasili, a stadioni postali, manje više, bezvredni. Od tada svaki izlazak košta, a i društvo se proredilo.
   Devedesetih nisam mogao da nahvatam ortaka. Ne znam šta je čemu bila preteča, izuzimajući godine, i moje i Gospodnje, ali prestao sam da izlazim i rešio sam da se oženim.

2. Tuzna je cinjenica da se licnom kontaktu preferira virtuleni! Izgubila se empatija i svima je sve sve jedno, vazno je samo da se prave priglupi selfi – kad ih samo vidim kako se keze po ulicama i kad bi samo znale kako izgledaju! A usamljene/i!