Mleko iz laboratorije: Alat u borbi protiv globalnog zagrevanja ili “frankenštajnovska posla”?

Firma Imedžinderi sa sedištem u Tel Avivu saopštila je da će mleko koje će proizvoditi biti identično kravljem, ali da će krave, kao i metan koji one proizvode, biti zamenjene mikroorganizmima programiranim da proizvode mlečne proteine.

Kako piše Gradijan, ovaj proces će u osnovi podrazumevati ubacivanje DNK instrukcija za proizvodnju proteina surutke i kazeina, glavnih mlečnih proteina, u mikroorganizme.

Da bi od proizvoda mikroorganizama dobili mleko i mlečne proizvode, stručnjaci u Imedžinderiju će dodavati biljne masnoće, šećer i vodu.

Prema nekim istraživanjima, upotreba mleka koje ne potiče od krava, što ujedno znači i odsustvo metana koje one proizvode, bi znatno smanjila uticaj klimatskih promena i deforestacije na planeti.

Od uzgoja stoke potiče oko 32 odsto metana čije je poreklo povezano sa ljudskim aktivnostima.

Smatra se da je smanjenje emisija metana najvažnija dostupna alatka za usporavanje globalnog zagrevanja u narednih 25 godina.

Već postoji veliki broj alternativnih vrsta mleka na tržištu, a poslednih godina je zabeležen porast potražnje za ovsenim, bademovim, sojinim, pirinčanim i drugim zamenskim oblicima mleka.

Ali poljoprivredne kompanije koje prave proizvode koji nisu životinjskog porekla ne uspevaju da se izbore za veći komercijalni uspeh na tržištu.

Osnivač i izvršni direktor firme Imedžinderi Ejal Afergan kaže da je njihov tim razvio jednostavniji proces za izolovanje mlečnih proteina iz mikroorganizama, te da će samim tim proizvodnja biti manje zahtevna.

Prema njegovim rečima, za proizvodnju tako dobijenog mleka će biti potrebno samo 10 odsto vode i jedan odsto zemljišta u odnosu na tradicionalnu proizvodnju.

Karlot Lukas, glavni menadžer GFI instituta za korporativno angažovanje u Evropi, kaže da će, ako Imedžinderi počne sa proizvodnjom komercijalnih nivoa “kravljeg mleka bez krava”, to predstavljati “proboj u smislu znatnog smanjenja emisija metana iz sektora mlečnih proizvoda”.

S obzirom na to da je najnovijim istraživanjima utvrđeno da bi 23 odsto fleksitarijanaca u Evropi konzumiralo alternativne proizvode od sira ako bi oni bil identični konvencionalnom siru, pojavljivanje mlečnih proizvoda koji nisu dobijeni od krava bi imalo važnu transformativnu ulogu, smatra Stefani Jačniakovska-Mekgri, šefica za prehrambenu industriju i maloprodaju u grupi ProVeg internacional.

Kada bi se još ljudi prebacilo na proizvode koji ne potiču od krava i ne doprinose emisiji metana, kaže ona, onda bismo bili “na putu ka kompletnoj transformaciji prehrambenog sistema koja bi nam pomogla da ostvarimo limit od 1,5 stepeni Celzijusa” postavljen Pariskim klimatskim sporazumom.

To bi takođe dovelo do znatnog smanjenja deforestacije, od čak 70 odsto na svetskom nivou, koja je povezana sa iskrčivanjem zemljišta na kojem će se uzgajati životinje i hrana za njih.
Naravno, ima i onih koji se protive ovakvoj ideji.

Komentarišući novac koji je Imedžinderi uspeo da prikupi, potpredsednik Evropskih proizvođača mlečnih proizvoda Tom Dan tvrdi da je nemoguće napraviti kravlje mleko u laboratoriji.

“Takvom mleku će uvek nešto nedostajati. Glavni sastojci su možda tu, ali ono neće sadržati sve ono što čini kravlje mleko”, kategoričan je Dan.

“Krave su milion godina star prirodni sistem za proizvodnju mleka. Da li želite da hranite svoju decu nečim što je proizvedeno u laboratoriji i tek kasnije shvatite da nešto sa tim nije kako treba? To su frankenštajnovska posla”, zaključuje on.