Mobilni telefoni učenika „tihuju” u džepovima na zidu učionice škole u Kragujevcu (FOTO)

Takođe, njihovim pravilnikom o upotrebi mobilnih telefona u školi, oni nisu samo „nedstupni” đacima za vreme časova, već ovaj akt reguliše njihovu upotrebu i kada su u pitanju nastavnici, svi zaposleni u školi, pa čak i roditelji i treća lica koji u dolaze u „Dragišu Mihailovića” u toku nastave.

Na prvi pogled, škola kao i svaka druga. Časovi, zvonce, odmor, dečiji žagor po hodnicima, pa opet časovi. Samo što su u ovoj školi za vreme časa, mobilni ne ispod klupe i u akciji, već isključeni i odloženi u posebnim pregradama, džepovima pored table.

– Naša škola nije zabranila korišćenje mobilnih telefona. Mi smo samo doneli Pravilnik o njihovoj upotrebi tokom nastave i to definisali kroz zakonsku odredbu koju su razmatrali i usvojili roditelji na Savetu roditelja. Uvažili smo njihove sugestije, primedbe i dopune tog Pravilnika, pojašnjava za Danas Dalibor Tvrdišić, direktor škole „Dragiša Mihajlović”.

Pravilnik je potom predstavljen nastavničkom veću, a konačan „sud o njemu” je doneo Školski odbor koji ga je verifikovao u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

– Verujte da su roditelji, dok smo o tome razgovarali, čak bili rigidniji i radikalniji. Tražili su da se učenicima potpuno zabrani upotreba i donošenje mobilnih telefona u škole, kaže on, dodajući da ova odluka nije „ništa radikalno” već samo sprečava svaku vrstu zloupotrebe mobilnih telefona tokom nastave, odnosno pomaže u tome kako da svi „najdelotvornije koriste mobilne telefone dok su školi”.

Pre dva i po meseca su u školi pokrenuli ovu inicijativu, posle mesec dana održali sastanak sa Savetom roditelja i doneli Pravilnik koji je 28. februara stupio na snagu.

– Živimo u svet gde su IT tehnologije potpuno dominantne, ali, makar dok smo u školi, treba im odrediti meru, definisati njihovo korišćenje kako bi se postigli najbolji rezultati tokom obrazovnog procesa i rada. Mislimo da smo odredili pravu meru, koja nije uskratila deci prostor za komunikaciju ali da smo „odmerili” i umanjili mogućnost da se remeti nastavni proces. Fokus učeničke pažnje sada je za vreme časa usmeren na nastavu a sa druge strane dece se ne osećaju ugroženo kao da im je nešto „potpuno zabranjeno”, smatra Tvdišić.

Tokom nastave đaci svoje mobilne telefone isključuju i odlažu ih u posebne pregrade – džepove od platna koje su postavljene u učionicama sa leve strane table. Svaki džep je obeležen rednim brojem koji učenik ima u dnevniku svog odeljenja. Vidljivi su – tik ispred njih, „na oku”.

Za vreme pauza na malim i velikom odmoru, učenici mogu da se posluže mobilnim telefonom, pošalju SMS, komuniciraju, pozovu ili odgovore na pozive. Kad zazvoni za naredni čas ponovo isključuju i odlažu telefone.

– U cilju obrade određenih nastavnih jedinica iz gradiva, nastavnici kažu đacima da uzmu svoje moblne telefone i uključe potrebene apliakcije. Takođe, ponekad su mobilni potrebni i njima kao predavačima zbog lakšeg prezentovanja gradiva. Ali, kada se završi obrada te nastvane jedinice, telefone ponovo gase i odlažu i jedni i drugi, naglašava direktor Tvrdišić.

Ova pravila važe ne samo za svih 550 učenika ove škole, već i 100 predškolaca koji pohađaju „Dragišu Mihailovića”, 57 članova kolektiva ali i roditelje i sve ostale „putnike namernika” – treća lica koja dolaze u ovu ustanovu.

– Parvilnikom je regulisan i odnos sa učeničkim roditeljima i oni su obavezni da ne upotrebljavaju telefone kada su školi, za vreme roditeljskih sastanaka, skupova Saveta roditelja ili u drugim prilikama, ističe on.

Po njegovim rečima samo đaci su ovu odluku primili dobro i „preko svih očekivanja”.

– Oni sami su ocenili da je ovakva odluka dobra i doprinosi njihovom boljem radu i uspehu u školi. Za nas to je znak da su i deca svesna da se na ovakav način odvaju od preteranog uticaja društvenih mreža, makar za vreme rada i učenja, i spremi su da po tom pitanju nešto konkretno urade, ceni Tvrdišić.

Sa tim se slaže i Danijela Busarać, profesorka srpskog jezika čijem smo času u osmom razredu prisustvovali.

– Sada je mnogo lakše raditi jer je pažnja učenika baš fokusirana na ono što je i cilj školovanja – nastava. Takođe, sva deca su mnogo više usmerena na razgovor sa nastavnicima, razmenu mišljenja sa drugovima iz razreda. Prijatnije je i bolje se radi, iskrena je nastavnica Busarac, ponavljajući da možda to nekom zvuči neobično ali su deca ovu odluku brzo i lako prihvatila.

Za vreme nastave „mobilni” u „soškama” Foto: Z. S. M.

Mudrost kao motivacona poruka pored doloženih i isključenih telefona Foto: Z. S. M.

Skeptici bi rekli da se takvi odgovori očekuju od direktora i nastavnika ali, kakvo je zaista mišljenje učenika o mobilnima koji „tihuju” u pregradicama za vreme nastave.

– Bolje je bez mobilnog. Više pamtim i aktivniji sam na času, prvi se na razgovor sa novinarom osmelio četnaestogodišnji V. B., dodajući da mu „telefon, onako, ponekad nedostaje, ali to brzo zaboravi”.

Njegov drug iz klupe B. R. takođe misli da je „ovaj sistem bolji” i „veća koncentracija na samom času”.

– Pošteno, više slušamo šta pričaju nastavnici a mobilni mi ne ndostaje toliko za vreme nastave. Brzo se čovek navike, duhovit je on.

Njihova drugarica iz odeljenja E. M. „priznaje” da dok su krišom pogledavali u ekrane mobilnih bii „malo izgubljeni u vremenu i prostoru” ali se sada to sredilo i pažnja im se (po)vratila.

– I ja sam se brzo navikla. Nema više nepotrebnih priča i dobacivanja. Lepo je i bolje pratimo šta se priča na času, odobrava i njena drugarica S. P. sa kojom deli klupu.

– Lakše učimo i više pamtimo. Imaćemo bolje ocene, dobacije njihov drugar M. M. iz zadnje klupe.

Disciplinovano za potrebe teksta slikaju se sa mobilnim telefonima i zatim ih već uhodanim ritmom odlažu. Čas se nastavlja. Direktor Dalibor Tvrdišić na rastanku napominje da mu se, od kada se se „ovo” pročulo, javio veći broj kolega iz Kragujevca i okoline sa molbom da im na mejl „prosledi” njihov Pravilnik kako bi ga prilagodili za svoje škole.

Preventiva protiv digitalnog nasilja

Po Daliboru Trdišiću ovakvav pravilnik ne samo da sprečava decu da tokom nastave i časova koriste mobilne telefone za zabavu, rekreaciju i „ubijanje vremena” već je i najbolja preventiva protiv sve sve češćeg digitalnog vršnjačkog nasilja.

– Zloupotreba mobilnih telefona je Pravilnikom u našoj školi eksplicitno zabranjena. Svedoci smo digitalnog nasilja koje je nepoznato ranijim generacijama a sada je u ekspanziji. Na ovaj način izbegavamo i takve oblike nasilja, kao što su neovlašćeno snimanje i prikazivanje takvih sadržaja. Svega onog što nekog može da izvrgane društvenom podsmehu, socijalnom izopšatavanju, izazivanju osećaja manje vrednosti… jer je slikanje i snimanje sebe, druge dece i nastavnika u toku trajanja nastave zabranjeno u školi i školskom dvorištu, navodi on.

U školi „Dragiša Mihailović” su svesni da se popularnost među decom stiče baš snimanjem i emitovanjem takvih sadržaja ali su rešili da i tome stanu na put ne dozvoljavajući da se zloupotrebom mobilnih telefona bio ko od učenika ili iz kolektiva diskriminše ili ponižava.

– Škola je ipak mesto gde se stiče znajne i obrazovanje a ne potencijalni cirkuski prostor, zaklučuje Tvrdišić.

Inače, kragujevačka Osnovna škola „Dragiša Mhailović” i pre donošenja ovog Pravilnika bila je prošle godine od Ministrstva prosvete pohvaljena, kao jedna od tri u Srbiji, čiji je Program zaštite dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja kao i drugih oblika rizičnog ponašanja istaknut za primer.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije

SSP Topola: EXPO, stadioni, subvencije za strane firme, Zdravitas… za sve ima sem za plate prosvetnih radnika