Modna nervoza i kako je prevazići

Često primećujem da je se plaše. Iz tog straha ili nesigurnosti, oni je odbacuju”.

Akcenat stavljam na reč nervoza. Čini mi se da ona najkonciznije i najpreciznije opisuje odnos velike većine prema modi. Nervoza koja je praćena (pod)smehom koji se nazire u očima i u uglu usana i potcenjujućim tonom glasa, dok je u osnovi svega (uglavnom) određena doza nesigurnosti i straha.

I mada se sama nikada tako nisam osećala, mogu da razumem one koji jesu. Moda je predugo imala elitistički karakter. Predugo je bila rezervisana za određene krugove, koji su modi davali dozu arogancije i pretencioznosti, prezentujući sebe kao odabrane, a sve ostale kao odbačene. Nesigurnost i strah ”odbačenih”, maskirani u ismevanje i prezir, bili su logičan rasplet događaja.

Srećom, internet je promenio sve. Prvenstveno pojavom modnih blogova i razvojem društvenih mreža. Oni su modu učinili prizemnom, dostupnom, otvorenom za sve i svakog, bez obzira na godine, kilažu, društveni položaj i raspoloživ budžet… Umesto perfektnih lica sa stranica magazina, glumica i pop zvezda, svet je dobio nove modne heroine – ”devojke iz komšiluka”, koje su uz malo mašte, truda i volje stvarale jednu novu modnu scenu, koja je vrlo brzo počela da inspiriše i onu originalnu. Sa svakom novom godinom ta promena je postajala vidljivija i intenzivnija. Otud danas, dobar deo nas (ja prva!) modnu inspiraciju isključivo traži na Instagramu, Pinterestu, omiljenim blogovima ili ”Street Style” sajtovima. Tamo gledamo ”obične” devojke i momke kako se modno poigravaju, dajući nam ideju i samopouzdanje da i mi možemo nešto slično. Moda je, dakle, prestala da bude bauk.

Makar je tako ako posmatramo stvari u globalu. Nešto je komplikovanije kada ih svedemo na pojedinačne primere. Lično, i dalje srećem mnogo, mnogo devojaka koje imaju strah da se iole odvaže u pogledu svoje odevne kombinacije. Primećujem njihovu želju i radoznalost, ali ne i volju, jer ”šta ako pogrešim”. I uvek se rastužim nad ovakvim stavom, jer i da pogreše, reč je samo (i u ovom slučaju reč ”samo” posebno podvlačim) o modi. Sa druge strane, ne mogu da ih krivim. Živimo u površnom svetu u kojem nam se karakter i ličnost procenjuju na osnovu cene outfita koji smo odabrali ili na osnovu njegove uklopivosti u aktuelne trendove. Sve što štrči van tako zadatih okvira, po defaultu je neprihvaćeno. Te i kada se neko osmeli da se modno poigra, to mora biti u okvirima zadatih standarda, koje u poslednje vreme uglavnom plasiraju ličnosti slavne iz pogrešnih razloga. I onda ponovo ona nervoza, ponovo strah i kao posledica svega odustajanje, povlačenje u sebe i u modnu ilegalu. Jer, ”bolje da se ne ističem no da se ne uklapam”.

Jedno vodi drugom, a ovo drugo vodi činjenici da su nam ulice prepune uniformisanih devojaka. I da, slažem se, nije to razlog za bogzna kakvu sekiraciju, pogotovo u zemlji gde su mnogo veći problemi na meniju. Ali to takođe nije razlog da se na istu temu ne popriča, ne prodiskutuje i ne ponudi kakvo rešenje. Jer, ovaj problem jeste mnogo dublji no što se u prvi mah čini i ima direktne veze sa osećajem samopouzdanja, samostalnosti, snage i moći, koji se ženama u ovoj zemlji tako često i tako bezobrazno osporavaju. I zanimljivo, ovde ne mislim samo i isključivo na odnos dva pola, već i na opstrukcije unutar našeg, ženskog pola. Jer, da se ne lažemo, u pogledu ove teme, posebno u domenu komentarisanja tuđeg stila, nije baš da opravdavamo epitet ”nežniji” pol. Šta više, umemo da budemo verbalno poprilično brutalne. Kako onda i da ne bude one nervoze pored toliko otežavajućih okolnosti u vezi sa nečim što bi trebalo da bude čisto zadovoljstvo?

Da, teško pitanje… Ali srećom, ima odgovora. Mada nije lak niti jednostavan. 

Ceo tekst pročitajte na blogu Brana’s Divine World.