Mogu da dovedu do demencije: Novo istraživanje otkriva faktore zbog kojih mozak stari brže

U toj studiji, koja je objavljena u časopisu Nature Communications, naučnici su analizirali skeniranje mozga oko 40.000 ljudi starijih od 45 godina iz baze podataka Britanske Biobanke. Glavna oblast interesovanja autora studije bila je da otkriju kako genetski faktori i faktori načina života utiču na specifične oblasti mozga koje su veoma podložne efektima starenja i Alchajmerove bolesti.

– Način života se smatra faktorom na koji se može uticati jer se navike i izbori mogu promeniti u bilo kom trenutku na način da se ili poveća ili smanji verovatnoća razvoja bolesti.

– Genetski faktori se obično smatraju nekontrolisanim (iako ponekad životne navike utiču na to da li se geni aktiviraju).

Faktori rizika

Analiza je pokazala da tri stvari dovode do brže i ranije degeneracije delova mozga: dijabetes, zagađenje vazduha u saobraćaju i učestalost konzumiranja alkohola.

– Dijabetes: prethodna istraživanja su pokazala da dijabetes tipa 2 može povećati rizik od razvoja demencije za čak 60 odsto.

– Zagađenje vazduha: Iako ne možemo uvek da kontrolišemo količinu zagađenja vazduha kojoj smo svakodnevno izloženi, to je nešto na čemu možemo da radimo kao društvo uopšte. Sve je više dokaza da izloženost zagađenom vazduhu vremenom povećava rizik od demencije.

– Učestalost konzumiranja alkohola: konzumiranje alkohola (naročito prekomerno) štetno utiče na mozak. Studija iz 2023. objavljena u časopisu JAMA Open Netvork u kojoj je učestvovalo više od 3 miliona ljudi u Koreji otkrila je da dugotrajna prekomerna konzumacija alkohola povećava rizik od demencije za 8 procenata. Isto tako, pokazalo se da ograničavanje konzumiranja alkohola smanjuje ovaj rizik za 8 procenata.

Drugi faktori na koje se može uticati

Drugi uticajni faktori koje su analizirali autori pomenute studije uključuju krvni pritisak, holesterol, telesnu težinu, pušenje, depresivno raspoloženje, upalu, sluh, san, društvene obrasce i odnose, ishranu, fizičku aktivnost i obrazovni status.

Kakvu ulogu igra genetika?

Naučnici su otkrili da određeni geni odgovorni za imunološke i inflamatorne reakcije mogu uticati na slabo starenje mozga. Ovi genetski faktori su povezani sa nekim od faktora na koje se može uticati. Drugim rečima, način života vam može pomoći da prevaziđete određene genetske predispozicije za ranije starenje mozga.

Kako zaštititi mozak i sprečiti demenciju

Na osnovu rezultata ovog istraživanja, naučnici su dali preporuke koje je najlakše sprovesti u cilju zaštite najugroženijih delova mozga:

1. Povećajte unos vlakana

Vlakna su neprobavljivi ugljeni hidrati koji mogu pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Ljudi čija je ishrana bogata vlaknima imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Samo 5 procenata ljudi u SAD, a slične statistike u evropskim zemljama, konzumiraju potrebnu količinu vlakana dnevno. Preporučeni unos vlakana za žene je između 21 i 28 grama dnevno, a za muškarce između 30 i 38 grama. Uključite više namirnica bogatih vlaknima u svoj meni, kao što su sočivo, pasulj, avokado, čia semenke i drugo povrće i voće.

2. Investirajte u prečistač vazduha

Ne možete kontrolisati zagađenje vazduha u oblasti u kojoj živite, ali možete pomoći da vazduh u vašem domu bude što čistiji. A prečistači vazduha su od pomoći u tome. Izaberite one sa HEPA filterima da biste što efikasnije uklonili zagađene čestice iz vazduha.

3. Ograničite unos alkohola

Alkohol se smatra toksinom, a mozak je posebno podložan njegovim štetnim efektima. Ne morate se potpuno odreći ako to ne želite. Međutim, razumna konzumacija koja uključuje ograničavanje alkohola na posebne prilike i manje pijenje kada pijete može zaista smanjiti vaš ukupan unos alkohola dok vam omogućava da uživate u društvenoj komponenti pijenja.

4. Jedite više neuro hranljivih materija

Neuro nutrijenti su posebne supstance koje imaju koristi za poboljšanje zdravlja mozga. Neke od njih možete dobiti hranom i začinima (na primer, omega 3 iz masne ribe ili kurkumin iz kurkume) ili putem suplemenata. Citikolin je supstanca koja je prisutna u mnogim suplementima, a istraživanja su pokazala da poboljšava pamćenje i ponašanje kod osoba sa Alchajmerovom bolešću (i Parkinsonovom bolešću) i kod ljudi koji se oporavljaju od moždanog udara ili aneurizme i imaju kognitivne probleme izazvane njima, prenosi živim.hr.