Mokre čarape i krompir: Svi na TikToku dele da ovako leče decu od prehlade, a šta kažu lekari 1Fotografija: Shutterstock

Budući roditelji nisu svesni koliko često deca kašlju ili imaju temperaturu, što sa sobom nosi prehlade i neprospavane noći. Društvene mreže prepune su trikova i saveta kako pomoći bolesnom detetu da se oseća bolje, a jedan od poslednjih tvrdi da mokre čarape mogu da ublaže groznicu i prehladu. Više detalja otkrijte u nastavku…

Šta je terapija mokrim čarapama?

Autori ovog saveta tvrde da terapija mokrim čarapama deluje tako što podstiče cirkulaciju i pomaže telu da se samo izleči. Prema objavama koje kruže društvenim mrežama, „kada su noge mokre, telo pokušava da ih zagreje, što povećava cirkulaciju“. U teoriji, taj proces stimuliše imuni sistem i dovodi do bržeg izlečenja.

Roditelji pojašnjavaju da detetu pre spavanja zagreju noge, a čarape potope u ledenoj vodi, iscede ih i potom ih obuju bolesnom detetu. Preko njih navlače vunene čarape.

Korišćenje mokrih čarapa za lečenje groznice oblik je hidroterapije ili terapije vodom. Ona se godinama koristi širom sveta za poboljšanje opšte dobrobiti, ali ne postoje dokazi da na ovaj način možemo da se izlečimo od prehlade.

Još jedan trik uključuje stavljanje kriške sirovog krompira u čarape preko noći. To navodno može „da izvuče“ prehladu i temperaturu. Prema objavama, krompir će do jutra pocrneti, što je znak da je izvukao toksine iz tela. Nažalost, ni za delotvornost ove metode ne postoje naučni dokazi.

Šta kažu lekari?

„Naš imuno sistem sam odlično reagovao na viruse, bakterije ili upale. Ne mislim da bi hladne, mokre čarape na stopalima mogle da stimulišu imuno sisrtem“, tvrdi dr Laura Pardi za portal Parents.

Pa zašto onda ljudi veruju da ovakve metode deluju? Dr Pardi sugeriše da takvi viralni trikovi mogu da izazovu placebo efekt, što znači da ako mislite da bi nešto moglo da deluju, to se zaista može i dogoditi. Placebo efekt može da deluju i na roditelje i na decu.

Iako mokre čarape i krompir verovatno neće uzrokovati probleme, važno je imati na umu da iza njih ne stoji nauka.

„Videla sam brojne viralne informacije koje zapravo smatram opasnim i nikad ih ne bih preporučila. Problem je što ljudi koji nisu lekari niti su stručni da objavljuju razne informacije i ne snose nikakvu odgovornost za to“, smatra dr Pardi.

Viralni trikovi mogu da budu od pomoći, ali treba potražiti zdravorazumski odgovor. Bolesti su deo odrastanja, a za njih ne postoji čarobni lek.

Izvor: index.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari