Šampanjac i kavijar nekako idu uz luksuz. Uz američke TV sapunice, priče o svetskom, a ponekad i domaćem džet setu i ta sjajna, crna zrnca smatraju se najluksuznijom poslasticom na svetu koja je namenjena samo odabranima. Jesu li dunavski alasi, oni iz sredine prošlog veka, u toj kategoriji nisam sigurna, ali da su i oni i njihove porodice počesto bile u prilici da se goste kavijarom, ovde su ga zvali ajvar iako nema baš nikakve veze sa specijalitetom od paprika, pričao mi je počivši čika Pera Stanković koji se, verujem, alaskim zanatom i sada bavi u nebeskim vodama.
Čika Pera jedan je iz plejade ribarskih porodica iz Donjeg Milanovca, Manojlovića, Vladića, Radića, Milosavljevića, Jacevića, Jovanovića, koji su na Dunavu kao pobednici izlazili iz susreta sa ikronosnim morunama i jesetrama koje su programirane samo njima znanim genetskim kodom, dolazile u Đerdap iz dalekih voda Crnog mora da bi položile jaja, od kojih se pravio jedan od najkvalitetnijih kavijara na svetu. Ondašnji statističari precizno su zabeležili da je od 1957. do 1960. godine Zemljoradnička zadruga „Sloga“ koja je zapošljavala 42 profesionalna ribara, imala rekordan ulov ribe – preko 65.000 kilograma. Najviše je bilo soma, smuđa, kečige i šarana, a od ulovljenih oko 7.500 kilograma moruna i jesetri „izvađeno“ je 1.013 kilograma ajvara (kavijara). Bilo ga je za prodaju, ali i za milanovačke porodice. I nije ajvar jedino dobro koje su ove ikronosne ribe donosile dunavskim alasima. Znalci kazuju da se kod morune sve iskorišćava. Njeno je meso pečeno nalik na teletinu, od njenog mehura nekada se pravio lepak poznat kao riblja klija, kičma i druge kosti pod veštim prstima postajale su svakojake zgodne sitnice. Možda je baš zbog svega toga moruna impresionirala i u davno vreme. Rimski patriciji su je raskošno ukrašavali i svu okićenu cvećem iznosili na sto. Stari Grci su morunu smatrali najukusnijim obrokom, u Kini je njeno meso služeno za carskim stolom, a pravo na ovako plemenitu hranu u Rusiji, Francuskoj i Engleskoj imali su isključivo aristokrate i vladari. U ovom delu Srbije u slastima morune mogli su da uživaju i obični ljudi, samo je trebalo da poseduju veštinu da ulove ove riblje gorostase.
Ove mamutske ikronošice sada žive samo u sećanjima starijih, jer već poodavno ne stižu do ove dunavske varoši. Migraciju uzvodno ovih ikronošica trajno su zaustavile prvo jedna, pa druga đerdapska elektrana i one su nepovratno, izgleda, iščezle iz ovog dela Dunava. Pa su od čuvenog kavijara, spravljanog po receptu koji se čuvao kao tajna, ostale samo požutele crno-bele fotografije i priče i legende o ovim neverovatnim ribama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
