Moždani udar

Moždani udar se može podeliti u dve velike grupe: hemoragijski moždani udar („izliv krvi u mozak“) koji nastaje zbog prskanja zida krvnog suda i ishemijski moždani udar koji nastaje usled zapušenja krvnog suda krvnim ugruškom. Ishemijski moždani udar je češći nego hemoragijski i javlja se u 75-80 odsto slučajeva. Ishemijski udar se, uglavnom, javlja kod starijih osoba, posle mirovanja, za razliku od hemoragijskog koji je češći kod mladjih osoba i nastaje u toku napora, saginjanja, psihičkog stresa. Simptomi moždanog udara zavise od toga koji deo mozga je zahvaćen. Što je šire područje mozga pogođeno, više funkcija će biti izgubljeno. Veoma težak moždani udar može da dovede do iznenadne smrti. Najčešći simptom moždanog udara je iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, najčešće jedne strane tela. Ostali simptomi su: zbunjenost, poteškoće u govoru i razumevanju govora, poremećaj vida, otežan hod, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije, jake glavobolje, nesvestice ili gubitak svesti. Neurološki simptomi se javljaju naglo i traju duže od 60 minuta. Ukoliko traju manje od 60 minuta radi se o prolaznom ishemičkom ataku koji se povlači i ne ostavlja posledice.

Moždani udar je vodeći uzrok invaliditeta i treći uzrok smrti posle infarkta srca i malignih oboljenja. Mere koje sprečavaju pojavu bolesti tj. primarna prevencija su najvažnije, jer značajno smanjuju obolevanje i umiranje. Potrebno je, pre svega, pridržavati se principa zdrave ishrane: smanjiti unos hrane bogate mastima, ograničiti unos soli na manje od pet grama dnevno, jesti voće i povrće, izbegavati preterani unos slatkiša i alkohola. Takođe, potrebno je svakodnevno upražnjavati neki vid fizičke aktivnosti: brze šetnje, trčanje, vožnja bicikla, aerobik. Vrednosti krvnog pritiska treba da budu ispod 140/90mmHg, a kod osoba obolelih od šećerne bolesti i niže – ispod 135/80mmHg. Takođe, ostaviti cigarete – tu ružnu, nezdravu i lošu naviku.