Munje su sevale neverovatnih 2.615 puta u minutu: „Ovakvu oluju nikada nismo videli“

Studija istraživača u SAD otkrila je šokantne podatke o ovom događaju, a procenjuje se da je kroz oblak pepela i vodene pare u samo 11 sati nebo proparalo šokantnih 192.000 munja, prenosi Science Alert.

Munje su na vrhuncu sevale neverovatnih 2.615 puta u minutu, otkrili su istraživači, što ovu oluju zvanično čini najintenzivnijom u istoriji. Ona je takođe proizvela najviše munje ikad primećene, nekih 20 do 30 kilometara iznad površine mora.

Erupcija Hunge zvanično je najveća eksplozivna erupcija u ovom veku, a stvorila je oblak vode, pepela i gasova visok čak 58 kilometara.

„Ova erupcija stvorila je nabijenu oluju kakvu nikada dotada nismo videli”, kaže vulkanološkinja Aleksa Van Iton iz američkog Geološkog zavoda. „Erupcija nam je pružila novi alat koji imamo na raspolaganju za nadzor vulkana, kako bi pomogli Geološkom zavodu da obavesti avione o upozorenjima na pepeo.”
Taj novi alat zapravo je kombinacija optičkih i radijskih čitanja koji su kombinovani u jedan set podataka. Istraživači su koristili instrumente koji mere elektromagnetsku radijaciju, uključujući satelite u orbiti i radijske antene na kopnu kako bi mogli da detektujete pulseve električne struje.

Kombinovanjem tih podataka, tim je u stvarnom vremenu dobio simulaciju oluje koja se događala iznad Hunge, usprkos njenoj veličini i gustini oblaka dima koji je sukljao iz vulkana. Opservacije su pokazale da je erupcija trajala duže nego se u početku mislilo, a sadržala je gotovo pola milijarde električnih pulseva.

Znamo da je erupcija bila toliko ogromna delom zato jer je započela ispod površine vode, gdje je magma u eksploziji morsku vodu pretvorila u paru. Čini se da su uvjeti bili savršeni i za ogromnu oluju jer su se sudarili vulkanski pepeo, ohlađena voda i zrna tuče.

Istraživanja su otkrila više detalja i o samoj erupciji i oblaku koji je proizvela. Munje su “surfovale” na ogromnim talasima koje je erupcija stvorila na jugu Pacifika, a turbulencije na visokim nivoima slale su lančane talase materijala. Talasi su formirali prstenje široko do 250 kilometara.

„Skala tih prstenova nas je šokirala”, kaže Van Iton. „Nikada ranije nismo videli ništa slično, ništa se ne može niti uporediti s ovim kada govorimo o meteorološkim olujama. Znali smo da primetmo pojavu jednog prstena, ali nikada više njih, a i oni su u poređenju s ovima bili majušni.”

Ukratko, ogromne erupcije poput ove mogu stvoriti vlastite vremenske sisteme čiji intenzitet može biti mnogo veći od onih koje svakodnevno vidimo u standardnim meteorološkim uslovima.

Podaci o munji takođe su otkrili četiri odvojene faze erupcije koje do tada nisu bile primećene, a to će pomoći boljem predviđanju erupcija u budućnosti kako bi se povećala sigurnost ljudi koji žive na vulkanski aktivnim područjima.

Ovaj tip erupcije ima i svoje ime: preatoplinska erupcija. Međutim, ona nikada dosad nije bila zabeležena u stvarnim podacima – postojale su samo geološke arhive koje su otkrivale da je nešto ovakvo uopšte moguće.

„To je bilo kao da ste našli dinosaurusa kako da okolo”, kaže Van Iton. „Jednostavno ostanete bez daha.”