Na brodu kapetana Kuka

Ideja o osnivanju Muzeja nastala je tokom priprema za proslavu 200. godišnjice osnivanja prvog evropskog naselja u Australiji 1788. Država je obezbedila 30 miliona dolara i plac u blizini Pirmon mosta iz 1903, jedne od glavnih gradskih pešačkih arterija. Projektovanje zgrade povereno je poznatom australijskom arhitekti Filipu Kohu. Muzej je otvoren krajem novembra 1991, a Galerija SAD početkom naredne godine u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša. Među prvim posetiocima, tokom februara 1992. bila je i engleska kraljica Elizabeta Druga. O Muzeju se stara federalna vlada, a za njegov rad direktno je odgovoran ministar za prirodnu sredunu, baštinu i umetnost.

U Muzeju se može saznati bukvalno sve o pomorskom životu Australije: od otkrića Nove Holandije 1606, potom dolaska Francuza i Britanaca, osnivanja kažnjeničke kolonije, tadašnjeg života starosedala, preko razvoja pomorstva, mornarice, trgovine, ribolova, razvoja luka, sindikalnog organizovanja, kulture putovanja, turizma do istorije kupaćnih kostima, surfovanja i drugih sportova na vodi. Kompjuterska tehnologija nudi posebna uzbuđenja: ulazak u svet plovidbe kapetana Džejmsa Kuka, teskobu kažnjeničkih brodova, upravljanje podmornicama, lov na ajkule i pogled na džinovske lovce u kojima se ove morske nemani kuvaju.

U muzeju koji ima sjajnu biblioteku i dobro snabdevenu prodavnicu, saznaćete koliko su Australijancima važni suveniri, fasciniraće Vas činjenica da se zna vlasnik svakog izloženog dela garderobe i predmeta koji su pripadali evropskim doseljenicima. Tu su i lične stvari važnih istorijskih ličnosti koje predvodi legendarni kapetan Kuk.

Šta reći o vernoj kopiji Kukovog jedrenjaka „Indever“, čiji naziv znači „težnja“, a koji se pod upravom Muzeja nalazi od 2005. Reč je o najvernijoj pomorskoj kopiji na svetu i kako Australijanci tvrde, „najvećoj ikoni nacionalne kolonijalne istorije napravljenoj u „domaćoj radinosti““ – u Fremantlu, u Zapadnoj Australiji“. Pravljen je pet godina. Porinut je 1993. i od tada je dva puta oplovio svet. Tokom 200 putovanja prešao je 170 hiljada nautičkih milja, posetio 29 država i mnogobrojna Pacifička ostrva. Kao muzej bio je otvoren u 16 luka, a 8.000 putnika na njemu je iz prve ruke doživelo iskustvo velikih pomorskih avantura poput „epskih Kukovih putovanja svetom u drugoj polovini 18. veka“.

Kopija se od originala najviše razlikuje po materijalu od kog je napravljena nova konstrukcija. Za razliku britanskih brodova koji su u 18. veku tradicionalno građeni od brestovine, hrastovine i omorike, kopija „Indevera“ izgrađena je od domaćeg tvrdog drveta i ima samo jedan originalan konstruktivni deo. Sve drugo: oprema broda, kabine, odeća i obuća članova posade, njihove lične stvari, ponovljeni su do nestvarnog. U brodskoj kuhini, gde je jedini kameni deo poda ispod čeličnog šporeta, kao preventiva protiv požara, za pripremu čeka hrana za posadu: krompir i usoljeni kupus, koji je bio zaštita od nedostatka vitamina, plus đakonije za oficire. Kapetan Kuk bio je jedan od prvih moreplovaca, koji na duge providbe nije polazio bez zaliha limuna, pa je po ovom voću dobio i nadimak. Hrana za oficire smeštena je u posebnom delu šporeta.

Oficirske i kapetanova kabina deluju stešnjeno, ali za ostatak broda prilično konforno. Tačno se zna kome je pripadala svaka od kabina, imena članova posade. Tu su opreme brodskog lekara Vilijama Makhausa, astronoma Čarlsa Grina kome je Britansko kraljevsko društvo poverilo da prati tranzite Venere na Tahitiju, pribori I radovi brodskih slikara Sidnija Parkinsona I Aleksandra Bukana, zbirke poznatog prirodnjaka Karla Solandera, putnika iz visokog društva Džozefa Banksa. Dok se šeta po brodu u pratnji vodiča-volontera koji znaju gotovo svaki detalj o životu posade I kapetana „Indevera“, ovog broda, posetiocu se čini da će se svakog trenutka neko od njih pojaviti na „ovom čudesnom vremeplovu na vodi I nastaviti svakodnevni posao.

„Indever“, koji je u Sidnejsku luku Darling stigao povom Olimpijskih igara 2000. godine, 11. avgusta započeo je ovogodišnju plovidbu duž obale južnog Kvinslenda I severnog Novog Južnog Velsa koja će trajati do 23. oktobra. Kad ne plovi, otvoren za razgledanje svakog dana, a Australijanci ponosno ističu da je o čuvenom brodu kapetana Kuka BBC snimio dokumentarac.