Na današnji dan je zazvonio prvi telefon

Danas se sva ta romantika od pisama prenela na obične poruke putem telefona, za sve ono što je lepše napisati nego izgovoriti, ili još lakše običnim telefonskim pozivom ukoliko je susret osoba trenutno neizvodljiv.

Pored izjavljivanja ljubavi, šaputanja lepih reči osobi koja je na drugoj strani žice, telefonski razgovor je danas svakodnevna i uobičajena pojava. Ukoliko na ulici pogledamo oko sebe, zaprepastiće nas činjenica da većina ljudi drži telefon u rukama, razgovarajući njime ili kuckajući poruke. Ono što će nas još više iznenaditi i što mnoge i nervira jeste spoznaja da su ljudi i u društvu verni telefonu. Kako je u novije vreme internet široko rasprostranjen, vezanost ljudi za telefon je još veća. Njime se sklapaju poslovi, dogovori, ali i zadovoljavaju razne potrebe – od naručivanja pice ili taksija do razgovora sa porodicom koja je u drugom gradu ili državi.

Ako uzmemo u obzir sve mogućnosti koje su nam sada pružene, svakodnevno funkcionisanje bez telefona gotovo je nemoguće. Naročito što je i većina poslova prilagođena savremenim tehnologijama, tako da mi bez njih možemo da zamislimo samo potpuni kolaps. Međutim, kako smo postali zavisni od nečega što pre manje od 150 godina ljudi nisu mogli ni da zamisle?

Otkriće telefona – kako je sve počelo

Na današnji dan, 7. marta 1876. godine, obavljen je prvi telefonski razgovor. Prve reči koje su izgovorene preko telefona izrekao  je upravo Aleksandar Grejem Bel kada je pozvao svog saradnika da dođe iz susedne sobe.

Na razvoju ovog patenta radilo je više naučnika, pa i dan-danas ne postoji saglasnost oko toga ko je pravi izumitelj najpopularnijeg uređaja današnjice.

Grejem Bel je radio niz istraživanja iz ove oblasti i konačno je 7. marta 1876. godine uspeo da registruje patent 174, 465 preko koga je bilo moguće prenošenje vokalnih i drugih vrsta zvuka telegrafski, putem električnih talasa. Tri dana kansije, napravo je i prvi upotrebljivi telefon. U početku, kao medij za prenos oscilovanja korišćena je voda. Kasnije je ona zamenjena metalnom membranom.

Kako Bel nije imao dovoljno sredstava za sprovođenje istraživanja, pomogao mu je njegov svekar. Sa njim je on i osnovao kompaniju „Bell Telephone Company“ koja je zahvaljujući posedovanju patenta na telefon i ostvarila veliki napredak, a onda i prerasla u jednu od najvećih korporacija u 20. veku (AT&T).

Bel se takođe bavio i istraživanjima iz oblasti medicine, pa je i tvorac nekoliko tehnika za podučavanje gluvih ljudi govoru. Na to ga je verovatno navelo to što sa svojom majkom i ženom nikada nije mogao da razgovara telefonom jer su obe bile gluve.

Što se Srbije tiče, Beograd je svoju prvu telefonsku stanicu dobio sedam godina kasnije, 1883. godine zahvaljujući Panti Mihajloviću, velikom prijatelju Nikole Tesle. Na uglu Bulevara kralja Aleksandra i inženjerske kasarne na Paliluli, Panta je uveo prvu telefonsku liniju. Čast da vode telefonski razgovor po prvi put imali su ministar vojske i kapetan palilulske žandarmerijske stanice.

Izvor: Beogradska Nedelja