Godišnjica rođenja naučnika po čijem imenu se dodeljuju Nobelove nagrade

Na studijama u Parizu upoznaje se sa pronalaskom nitroglicerina, nestabilne, izuzetno opasne i snažne eksplozivnue tečnosti koja će ga fascinirati do kraja života. Mladi Nobel je sebi postavio za cilj da pronađe način za bezbedno rukovanje nitroglicerinom, kako bi ga upotrebio kao eksploziv.

Već 1867. godine je patentirao eksplozivnu supstancu pod nazivom “dinamit”, koja je bila na bazi nitroglicerina, ali mnogo sigurnija za rukovanje.

Ceo taj rizični proces eksperimentisanja sa opasnom eksplozivnom materijom nije prošao bez žrtava. Tokom 1864. godine nastradao mu je jedan od braće i nekoliko radnika u jednoj od fabrika pri upotrebi njegovog pronalaska. To ga nije sprečilo da nastavi sa istraživanjima.

Nobel je tokom života vredno radio u labaratorijama i često menjao mesta boravka. Do smrti, u 63. godini, izdato mu je 355 patenata i osnovao je više od 90 fabrika eksploziva i municije širom sveta što mu je donelo ogromno bogatstvo.

Najveće iznenađenje ovaj kontraverzni pronalazač ostavio je za kraj. U novembru 1895. godine potpisao je testament kojim je predvideo osnivanje Fonda za dodeljivanje Nobelove nagrade.

Počev od 1901. godine, nagrada se dodeljuje za oblasti fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti i mira. Naknadno je ovim nagradama pridodata i nagrada za ekonomiju.

Nobel nikada nije objasnio zašto je odlučio da većinu svog imetka zavešta na ovaj način. Uvek prilično povučen, ostao je uglavnom izolovan u danima pre smrti.

Alfred Nobel je preminuo u svom domu u Italiji 10. decembra 1896. Sahranjen je u Stokholmu.

U njegovu čast 102. element periodnog sistema nazvan je nobelijum.

Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.