130 godina od rođenja Josipa Broza Tita: Jugoslavija na današnji dan slavila Dan mladosti

Kuću cveća u Beogradu i rodno mesto Kumrovec u Hrvatskoj redovno posećuju svakog 25. maja brojni poštovaoci lika nekadašenjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i ideje socijalizma iz regiona.

Nekada uz taktove pesme „Tito je naše sunce“, na stadionu JNA, hiljade dece i mladih igralo je slaveći dan rođenja doživotnog predsednika SFRJ, sada uz istu parolu „Mi smo Titovi i Tito je naš“ obilaze njegov grob i rodno mesto prisećajući se nekadašnje države.

Iako je rođen 7. maja pre 130 godina, Jugosloveni su verovali da je Titov rođendan 25. maja, a do nesporazuma je došlo, kako je tada objašnjeno, jer je Broz kao mladi komunista u Drugom svetskom ratu koristio lažne dokumente.

Veličanje partije, armije, socijalizma a pre svega uzdizanje Josipa Broza kao vrhovnog vođe tog dana dostizali bi vrhunac.

Sam Tito znao je da podseti da se od rada ne seti da stari, kao i da je narod bez omladine kao što je omladina Jugoslavije nesrećan, pa se na inicijativu slavljenika, od 1957. godine taj dan slavi se kao praznik Dan mladosti.

Zaštitni znak tog dana bila je čuvena Štafeta mladosti. Štafeta je na put kretala mesec ipo dana pre 25. maja i morala je proći kroz sve federativne jedinice Jugoslavije, nošena od strane omladine. Prilikom proslave počasni omladinac ili omladinka štafetu su predavali Titu uz rođendanske čestitke.

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici, maja 1892. godine. Kao austrougarski vojni obveznik, s činom kaplara, učestvovao je u Prvom svetskom ratu i na srpskom frontu.

Tokom Drugog svetskog rata, Tito je bio vođa Narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije.

Bio je lider Komunističke partije Jugoslavije od 1937. do 1980. godine, a 1953. godine postao je i doživotni predsednik Socijalističke federativne republike Jugoslavije, što je i ostao do svoje smrti 1980. godine.

Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, uz Nehrua, Nasera, i Sukarna.

Umro je 4. maja 1980. godine, cela Jugoslavija je stala, svih šest republika u šoku je dočekalo vest o smrti maršala.

Njegova sahrana ostala je dan koji se pamti, mnogi svetski zvaničnici prisustvovali su poslednjem ispraćaju Tita. Iz više od 120 zemalja sveta došli su predstavnici više od 200 partija, kako bi prisustvovali njegovoj sahrani. Televizijski prenos sahrane preuzele su televizijske stanice u više od 40 zemalja.