„Albanski ekstremizam proizveo previše straha, zato je povratak na KiM rizičan“: Šef Koordinacionog centra za KiM o raseljenim licima sa Kosova

„Ovde smo da od međunarodne zajednice zatražimo stalnu pomoć, podršku i strpljenje na putu ka iskrenom pomirenju svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji“, kazao je Čović na okruglom stolu „Jug Balkana i vreme nakon Jugoslavije: ka regionalnom dijalogu u evropskim okvirima“ u organizaciji Centra za međunarodne studije i istraživanja u Parizu.

„Izazov za sve nas je da ohrabrimo Albance … da uvide daje za njih put u budućnost život odgovorne manjine u onim zemljama u kojima su manjina, i zaštite prava manjina u oblastima gde su oni većina“, rekao je Čović u izlaganju na temu „Regionalna saradnja balkanskih zemalja u svetlu rešavanja albanskih problema“.

On je dodao bi bilo nepošteno tvrditi da „albanske stranke sa Kosova i Metohije … ne treba da presudno utiču na politički, privredni i kulturni život u pokrajini“.

Čović je takođe naveo da više od 250.000 prognanih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije živi u izbegličkim kampovima u Srbiji, jer je, kako je kazao, „albanski ekstremizam proizveo i raširio premnogo straha i zato što je povratak na Kosovo i Metohiju postao toliko rizičan“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Osim Čovića na okruglom stolu govorili su savetnik za međunarodne odnose predsednika SRJ Predrag Simić koji je ocenio skup kao značajan, i rekao da je SRJ „spremna da bude partner u rešavanju problema Kosova i čitavog regiona“.

Na skupu su govorili i među koordinator za interno raseljena lica u Vladi Kosova Milorad Todorović, direktor Fonda za otvreno društvo u Beogradu Sonja Liht, direktor Centra za regionalnu bezbednost u Podgorici Miodrag Vlahović, savetnik premijera Kosova za međunarodne odnose Adrian Gnjini, bivši ministar inostranih poslova Makedo nije Ljubomir Frčkoski, direktor lista Perpjekja iz Tirane Fatos Lunoja i drugi, a okrugli sto su vodili stručnjak za Balkan Žak Rupnik, Lik Levi i Mišel Fušer iz Ministarstva inostranih poslova Francuske, kao i istoričar Pol Gard.

Čović je tada imao i odvojene susrete sa predsednikom Komisije za međunarodne odnose francuskog Senata Gzavijeom de Vijpenom i sa zamenicima političkog direktora francuskog МЕР -а Amoom de Surijem i Frederikom de Lorans de Valerom.

U Senatu je bilo reči o francuskom viđenju rešavanja situacije na Kosovu i u regionu pri čemu je rečeno da je francusko viđenje da „države stožeri“ u regionu treba da budu Srbija i Hrvaska, kazao je novinarima ambasador SRJ u Francuskoj Radomir Diklić. Na radnom sastanku u francuskom ministarstvu inostranih poslova razgovaralo se o istim temama, a puno pažnje posvećeno je mogućnostima decentralizacije vlasti na Kosovu i Metohiji, kroz skupštine opština i gradova.

Dvadeset godina kasnije, Evropska služba sa spoljne poslove (EEAS) saopštila je da su se posle „opsežnih razgovora“ glavni pregovarači Kosova i Srbije dogovorili u Briselu o Mapi puta za implementaciju energetskih sporazuma u okviru dijaloga uz posredovanje EU, kojim se određuju konkretne obaveze obema stranama.

Da je postignut sporazum javio je i predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak koji je to pozdravio kao „veliki korak napred“.

Mapa puta određuje jasni vremenski okvir i konkretne korake za primenu Energetskih sporazuma iz 2013. i 2014. godine, navodi se u saopštenju EEAS-a i ukazuje da su oba sporazuma samo delimično sprovedena i da relevantni elementi i dalje ostaju da se sprovedu.