„Bačeni u penziju“: Zakon koji dopušta da se penzioniše sve više sposobnih činovnika

Kako piše Vreme, „najveće je pak zlo bilo u tome što je na spisku među penzionisanima bio nesrazmerno veliki broj ljudi i po godinama i zdravlju sposobnih za državnu službu“.

Ono što je bio problem jeste to da su ljudi iz ličnih ili partijskih razloga “bačeni“ u penziju, ali i da je veliki broj ljudi samo tražilo istu čim bi navršili deset godina službe.

Razlog što su ovi drugi tražili odlazak jeste bavljenje privatnim poslovima, a oni bi potpuno zdravi primali penziju.

„Bez sumnje, ovo zlo treba lečiti i ne dopuštati da zdravi i sposobni državni činovnici budu na lak način stavljani u penziju. Isto tako penzionisanje činovnika ne treba ni u kom slučaju da se u praksi vrši kao neko sredstvo za kažnjavanje, jer pravo na penziju treba da uživa samo ispravan državni činovnik, koji je bolešću ili dubokom starošću postao nesposoban za dalju službu“, navodi list Vreme.

Zakon koji je u tom periodu važio, našu tada uvećanu i obnovljenu zemlju, i dalje je ostajao da predstavlja kao – penzionersku, čiji je naziv već nosila.

Predlog Zakona o činovnicima, konkretno član 135, dozvoljavao je da činovnik bude stavljen u penziju čim navrši 60 godina života, ali da mora biti u penziji kada navrši 65, ne obazirući se na to da li je sposoban za službu ili ne.

U listu Vreme ističe se da se ne vodi računa o tome da je u tom trenutku potrebno više nego ikad starih činovnika iz predratne Srbije i „odbacuje se iskustvo i predanost onih ljudi koji su toliko učinili za ovu zemlju i koji sad potrebniji no ikad da kao stariji budu kraj mlađih i avaj, i suviše brzo unapređivanih kolega…“.

Nemačka i Pruska se ističu kao dve zemlje sa odlično definisanim zakonima o činovnicima, a u listu piše, da je neophodno skrenuti pažnju onima koji uređuju projekat Zakona o činovnicima i predlažu svoju verziju koja ističe da „činovnik kad navrši 65 godina može izuzetno biti stavljen u penziju, ostavljajući odluku oceni svakog pojedinog slučaja, a očekujući od naših merodavnih da će s više uviđavnosti i spretnosti no dosad, izbegavati bacanje u penziju zdravih i sposobnih činovnika samo zato što imaju 65 godina života“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.