Kako je izgledao provod u Beogradu pre 100 godina?

Kako je opisano tada, bila je i prošla 1001 noć u Beogradu.

Noć je bila šarena, istočnjački zanosna i luda, a može se reći, i duga. Noć retko privlačna, koja je u mnogim salama „Kasine“ i „Pariza“ mogla da privuče i zadrži sve do zore.

Slavilo je preko dve hiljade Beograđana, uz šapmanjac, muziku, akrobacije i futurističke skečeve.

Ceo Beograd je bio tu i tisako se, kao nikad i gotovo nezapamćeno, pisao je list Vreme pre 100 godina.

Hteo je Beograd novu zabavu, ne onu sa balskim svečanostima u fraku, već prave, lude karnevale, kao što su u Nici, Rimu, Napulju, Minhenu, Parizu…

Hteo je Beograd nešto što zaslepljuje.

U našoj prestonici tada su svi želeli te čarobnjačke svetslosti što zasenjuju svakodnevni život, usklike odavno neslušanih, izraze veselosti, mladalačke ludosti, ukratko, onaj život koji ne žive svaki dan.

Zato se u sale za proslave ulazilo pomoću laktova, gotovo u delirijumu, kroz živo dekorisane ulaze u salu „Kasine“, u kojoj je program počinjao u 9 časova i 23 minuta.

Kako je tada opisano, dok su se čitave borbe vodile na ulazima, dotle su oni srećnici, što su blagovremeno ušli, razgledali dekoracije po dvorani.

Privlačile su poglede Križanićeve karitkature. Jedan veliki Pegaz, na čijem vratu jaše nagi Jovan Dučić, sa svilenom cipelicom, zakačenom o planinsku, hercegovačku nogu, a u ruci drži lepezu i hladi kljuse. Za njim je čitava povorka literara, okačenih o Pegaza.

Tek u 10 časova, veče je počelo sa zakašnjenjem, jer je povorka Šeherezadina imala muke da, prema programu, pređe kroz šarenu, talasastu gomilu, u parteru Kasine.

Jedva se pojavio napred tamburaš. Truba je zatrubila, svet se utišao da vidi i čuje početak čudne prestoničke noći.

Iza glavnog tamburaša išla je povorka u živopisnim kostimima svih epoha, počev od rakošne vezirske orijentalne nošnje, do američkog Kju Kluks klana.

I najzad jedan impozantan slon. Gore na njegovim širokim leđima, poleđuške je ležala opevana Šeherezada sa osmehom poslednjeg pozdrava.

Bilo je u tome svemu negeč novog i čudnog za Beograd, koji još nije zaboravio na amanet svojih starih, niti se sasvim oslobodio patrijarhalnosti.

Čar ovog bala je što se poznanici nisu mogli ni sresti. Ne kao pre, kada se odmah vide, ove večeri zabaljvalo se na stotinu mesta.

U jednom kraju Rusi su pevali u plačne romanse, balalajke su opevale Volgu, tamo u drugom uglu, artisti iz Kasine uživali su gotovo i sami u svojim vratolomnim akrobacijama. Ovo je bila retka prilika da pokažu svoje veštine pred mnogobrojnom i otmenom publikom.

Program se menjao i ponavljao neprekidno pred punim salama.

U stilizovanoj dvorani pio se šampanjac. Dole u bifeu, umetnici su pili kiselu vodu, gutali jeftine senvdiče i uživali u crtačkim motivima.

U toj opštoj vrtoglavici, gde su se izgubljeni teško mogli ponovo pronaći, u velikoj dvorani zavesa se neprekidno dizala, bilo je pregršt iznenađenja, orekstar je u međuvremenu zasvirao fokstrot, a to je bilo tek kada je ponoć daleko zamakla.

U zoru, bleštala je umorno i sama svetlsost. Poslednji parovi su vrteli svoj zanos igre po debelom sloju posutih konfeta, što su, samo nekoliko časova pre, letele sa erotskim ciljem preko obnaženih ramena i ruku.

Najzad, sve se utišalo i zamračilo.

U Beogradu je svitalo.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.