„Beogradski parkovi propadaju“: Kako su pre 100 godina novine pisale o Kalemegdanu?

Petnaest godina ranije, inspektor beogradskih parkova gospodin Josif Vejsajdić stupio je u službu na Kalemegdanu, a tada je, prema njegovim rečima, bilo sasvim drugačije.

„Kalemegdan, ovaj glavni beogradski park, bio je odlično uređen. O njegovom uređenju brinuo se personal od dvadeset stručnih ljudi, personal koji je mogao da radi, jer je, prema tadašnjim prilikama, bio dobro nagrađen“, piše list „Vreme“.

Ipak, stvari su se vremenom promenile, pa je tako sa dvadeset, personal sveden na šest ljudi iako se radilo i više nego pre rata.

„Stoga je Kalemegdan prljav i neuređen. Kao i u svim ostalim beogradskim parkovima, veliku štetu nanosi i nemanje vodovoda. Umesto da na svakih sto kvadratnih metara dolazi jedan hidrant na ceo Kalemegdan dolaze samo sedam hidranata“, navodi se u tekstu.

I rasadnik je doživeo promene, pa je tako bio tri puta veći nego pre rata, ali su nedostajale staklene bašte.

„Ovakve bašte dobio je na ime reparacije Novi Sad i one su stajale vrlo jeftino, samo trista pedeset hiljada dinara. Ali Beogradu nikako nije pošlo za rukom da ih dobije“, navodi autor.

Vrlo aktuelno za Kalemegdan tog doba je bilo i pitanje gvozdene ograde koja bi zamenila bodljikavu žicu.

„Drugi beogradski parkovi takođe nemaju ograda, vodovoda i njihovI personal je vrlo malobrojni. Svuda se ponavlja to isto. Samo Topčider, zahvaljujući naporima policije, izgleda nešto bolje. Najsrećnije sudbine je park kod ‘Proleća’ koji baš ovih dana dobija gvozdenu ogradu“, piše u listu „Vreme“.

Personal svih beogradskih parkova, kojih je tada bilo oko dvadesetak, bio je sastavljen od pedeset ljudi, dok je bilo potrebno bar dvostruko ili trostruko više.

„I tako, parkovi u Beogradu propadaju bez čuvara, bez vodovoda, bez ograda“, zaključuje se u tekstu od pre 100 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.