Foto: Radenko Topalović / Danas
„Svi se tužimo na naš poratni način života. Svi kritikujemo slab moral, rasipanje novca i vremena, nervozu duha i tela, koje je se plod dugotrajnog rata“, početak je teksta iz lista „Vreme“ od pre sto godina.
Kako dalje navode u tekstu, govoreći neprestano o tome i na ulici i u kafani, kao i na „žurevima“, puneći stupce po listovima, „mi smo vršili samo apstraktne opite (eksperimente) i kombinovali doktrine u kojima se opširno iznosilo stanje našeg vremena“.
„Ali, niko se od nas ne seti ni u jednom trenutku da počne sa efikasnim lečenjem zla koje nas je obuzelo, lečenjem samo sebe, lečenjem svoje duše i svog mentaliteta. Otuda, sve ono što se kazalo prošlo je kroz nas kao kakva dosadna konverzacija, ono što se napisalo ostalo je u najbolju ruku kao jalov literaluris.“
U svakom slučaju, zaključuje autor u listu „Vreme„, cilj je bio promašen.
Razlog takvog posleratnog gledanja na svet, mogao bi se objasniti jednim, na prvi pogled smelim, paradoksom.
„Zar se celo naše današnje društvo ne nalazi u jednoj situaciji, koja je neobično slična onoj iznesenoj u ‘Ivkovoj slavi’. Sremčev genijalni duh izneo je u svojoj pripoveci gornjeg imena, ne samo jedan zanimljivi događaj lokalnog značaja, već jednu mnogo dublju opservaciju društva, koja se naročito može primeniti na nas iz devet stotina dvadeset i druge.“
Autor teksta se zapitao i zar nije mentalitet naroda sličan mentalitetu pojedinih ličnosti iz Sremčeve „Ivkove slave“.
„Koliko nas liči pre svega na gazda Ivka koji ‘slavi’? Dočekujemo, čašćavamo, ispraćamo. I u tome uživamo, imamo osećaj nečeg velikog, jer volimo sve one oko sebe, iako nas ti ‘gosti’, u oči ogovaraju, zavide nam, čak nam i prebaciju. Ima među nama i onih koji su ‘gosti’, ali ne samo oni koji dolaze reda radi, uznemiruju za časak, već i oni koji ostaju po tri dana i koji ne izlaze lako iz kuće u kojoj se osete dobro. Pa tu je i onaj ‘neko’ koga niko nije zvao, koga niko i ne poznaje. On ne samo da uznemirava dosadnim benetanjem, već se na kraju i ženi devojkom iz domaćinove kuće.“
Svi oni, domaćin i gosti, na svoj način shvataju situaciju u kojoj su.
„Gazda Ivko i njemu slični iz današnjeg našeg društva, dobri su ljudi zadovoljni sobom i oni bi hteli da to pokažu i drugom i da onim što imaju utiču i na ostale. Ali gosti, oni znani i neznani, tu su da ‘nabiju ognjište’ i da, nesvesno, možda samo anegdote radi, ekspolatišu domaćina. Današnje naše društvo, sastavljeno iz ta dva elementa u istoj je situaciji. Zar većina nas nisu ona tri čuvena gosta koja su se uvukla drugome u kuću, pa i ako je ‘slava’ prošla, njima se ne odlazi.“
Primećuje autor da iz toga proizilazi želja da se tadašnji narod „sredi od ratnog pijanstva i neredovnog duševnog života“, te da ipak ostaju isti.
„Niko se od nas ne seća da je to neredovno vreme prošlo, da je nepotrebno da izađemo iz atmosfere života ‘od danas do sutra’. Svi mi želimo nešto nejasno, neodređeno i prijatna nam je ta atmosfera večite želje. U svakom od nas ima po malo od onog ‘nekog’ koji se našao onde gde mu nije mesto i ne odlazi mu se natrag, u stvaran, grubi život. I ako se s vremena na vreme pobunimo ipak protiv takovg života, baš kao i gazda Ivko, ugušićemo odmah u nama samima svaki takav krik, kao Ivkovi gosti.“
Inertnost je uvek prvi zakon koji preovlađuje, zaključuje autor.
„Tako će naš današnji mentalitet ostati i dalje i mi ćemo još dugo tražiti način menjanja naše povratne atmosfere, koja se duboko usadila u naše duše i ne misli da se pokrene sa svoga legla, baš kao Kalča, Smuk i Kurjak, iako je Ivkova slava davno več prošla i nastali obični, puni realnosti, čak i sumorni dani.“
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
