Čemu je pre 100 godina služila „Stanica za posrnule devojke“?

U tekstu koji je 1923. godine objavio list Vreme, nije tačno definisano šta su to posrnule devojke, ali se može zaključiti da su to devojke koje su se odmetnule od svojih porodica, ili koje su jednostavno bile bez roditelja i staratelja pa su se odale promiskuitetu i raznim drugim porodicama.

Ovo sklonište se tada nalazilo u Pozorišnoj ulici u Beogradu u zgradi koja je pre toga bila zgrada Ministarstva socijalne politike.

Ono je služilo samo kao privremeni smeštaj za te takozvane „posrnule devojke“, koje su odmah ili nakon nekoliko dana boravka u ovom skloništu upućivane u neku beogradsku porodicu radi, kako je Vreme tada pisalo, „konačne prepravke i vaspitanja za pošten i koristan život“.

Stanica za posrnule devojke imala je zadatak da ispita sve uzroke koji su te devojke doveli do nemorala i da ih pripremi za porodičan život.

Ako bi devojka eventualno bila bolesna upućivali su je u bolnicu na nekoliko dana dok se ne oporavi.

Kako je novinar Vremena pisao u tekstu, stanica je do tog trenutka primila oko 12 posrnulih devojaka. Od tih 12 veći deo je smešten po dobrostojećim porodicama u Beogradu dok je jedan deo ostao u stanici.

Devojke koje su bile smeštene po kućama van stanice morale su da se javljaju stanici svake nedelje sa pismom svojih novih staratelja.

Direktorka stanice i sekretarka organizacije Narodni ženksi savez lično je vršila nadzor nad „posrnulim devojkama“ i posećivala ih je po kućama gde su smeštene.

Kako dalje piše u tekstu lista Vreme, te devojke su se u novim porodicama privikavale na porodični život a njihovi staratelji su ih učili lepom društvenom vaspitanju.

„Ako bi taj trud uskoro pokazao najlepše, stanica će preduzeti sve da se tim devojkama osigura stalna zgrada, dajući ih dobrim majstorima radi usavršavanja pojedinih ženskih zanata. Devojke će i na zanatu biti pod strogim nadzorom stanice i staratelja. Ove devojke su do sada potpuno odgovarale obećanjima datim stanici i pokazuju volju za popravkom“, pisao je tada novinar Vremena.

Kako je dalje napisao iako su devojke koje su ostale u stanici su mnogo gore od onih koje su raspoređene po porodicama, kod njih nisu primećeni nikakvi znaci teške neposlušnosti i one su pokazale volju da se poprave i budu korisne članice društva.

Kada se sve okolnosti ove priče uzmu u obzir ne možemo a da ne pomislimo da je jako čudno što Mirjana Jakovljević- Mir Jam nikad nije napisala neki roman sa baš ovakvom tematikom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakog vikenda prelistava glavne vesti koje su mu prethodile te sedmice pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.