Da bi se zadovoljila publika, potrebno je ubiti umetničku vrednost: Kako je izgledala filmska industrija pre 100 godina?

Kako je list pisao, kinematografija je naučni pronalazak koji je otvorio šire polje umetnosti, ali da se to nije iskoristilo na pravi način.

Umesto umetnosti, industrija je tu zauzela svoje mesto.

Umetnički film počeo je da se javlja tek tih 1920-ih godina, ali mnogi su još tada videli priliku u filmu za velike zarade i podizali su ogromne ustanove za stvaranje avanturističkih filmova u američkom sitlu.

Radi praktičnosti, potrebno je izvući što veću korist, a pre svega materijalnu, iz svakog posla, pa tako i iz sfere filma.

I na takvoj bazi praktičnosti, kako je pisao list Vreme, stvorene su skupe filmske tvorevine bez umetničke vrednosti, a koje su nesumnjivo kod mase, ipak, predstavljale remek-dela.

Da bi se proizvod prodavao, neophodno je da se zadovolje svi zahtevi klijenata, a glavni klijent bioskopa jeste široka masa, koju treba zadovoljiti.

Smatralo se tada da treba praviti filmove koji će buditi interesovanje, koji će biti sastavljeni iz samih avantura i vratolomnih scena, koji će publiku izazivati čak i na besmisleni urenebes od aplauza, komentarisao je ovaj list.

Da bi se takva publika zadovoljila, trebalo je prosto ubiti umetničku vrednost jednog ponalaska kakav je film, a podići ga materijalno.

Ipak, ne može se tvrditi da nije bilo pokušaja umetičkog filma. Bilo je pokušaja, ali ti pokušaji i sami uzimaju osobine i oblik ranijih avanturističkih filmova.

Oni jesu interesantni, navodi list Vreme, pokazuju jedan ili više povezanih događaja, brutalan zaplet i onda najbanalniji rasplet, gde se vidi da se režiseru žurilo da završi film što pre.

Zato su ti pokušaji prolazili neprimećeno, jer ceo taj pokušaj propada kod publike koja nije navikla da gleda tehničku režiju niti se razume u nju.

Dobri filmovi tog vremena sastojali su se od dobre tehničke režije i dobrog sadržaja.

Na takav način, podižući nivo umetnosti u filmu, među prvima radili su Danci i Šveđani, a zatim i Nemci.

Nemačka filmska umetnost se vrlo razvila u kasnijim godinama, jer je interes za umetnički film u toj zemlji bio veliki. Milioni su se ulagali u filmska preduzeća koja su brzo napredovala.

Nemci su se istakli sa svojim klasično-istorijskim filmovima, pomoću kojih se i razvila umetničko-tehnička režija.

Njihovi filmovi mogli su se opisati sa dva pojma: Kolosalna gracioznost i težnja ka visokim lepotama.

Poznavanje stvari, ljudi, sposobnost za sve – pesnički, muzički, poslovni, radnički duh, jaka inteligencija, živa fantazija, veliki pojam o tehnici, naročito arhiteturi, to su bili uslovi za umetničkog režisera tih godina.

Režiser mora biti umetnik, a njegov film njegova izložba, pisao je tada list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.