Da li ste nekad poželeli da ponesete omiljeno ćebe kada izlazite iz kuće? Da ste to uradili pre sto godina, verovatno biste završili u novinama

Saznalo se da je u pitanju jedan bogati trgovac iz Vojvodine koji je doputovao u Beograd sa svojom ženom, takođe vrlo otmenom damom u skupoj bundi. Ovom paru svakako nije moglo da bude toliko hladno, iako je tada već počeo da pada sneg u nekim delovima države, da bi se razumno opravdalo nošenje kućnog ćebeta. Ipak, objašenjenje koje stoji iza ovako neobičnog postupka je prilično jednostavno.

Zabrinut zbog priča koje je čuo o ogromnom broju lopova u Beogradu, kao i zbog generalne strepnje i nepoverenja u javnu bezbednost, nije se usudio da ostavi čak ni svoje ćebe u hotelskoj sobi.

Njegove zebnje ipak nisu u potpunosti neopravdane. Istog tog dana ukradena su čak dva kaputa.

Jedan automehaničar je tog dana izašao iz kuće sa namerom da proda svoj zimski kaput. Usput je svratio u jednu kafanu u kojoj je, kako piše, imao neka posla. Spustio je kaput na sto i dok je razgovorao, kaput je nestao.

Drugi slučaj se odnosio na dvojicu Rusa koji su živeli u jednom stanu u ulici Kraljice Natalije. Jedan je od drugog ukrao kaput u vrednosti od 200 dinara i pobegao.

U takvim okolnostima, svakako se u upotrebu vraća čuvena latinska poslovica omnia mea mecum porto, odnosno, sve svoje sa sobom nosim. Otmeni gospodin je ovo shvatio vrlo ozbiljno i bukvalno, i time sačuvao svoje dragoceno ćebe od potencijalnih opasnosti čije su oličenje su tada bili čuveni beogradski lopovi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.