Drvene kuće iz Drezdena – pokušaj da se ublaži stambena kriza u Beogradu

„Ovi su stanovi već izgrađeni u fabrici, utovareni u vagone i voz od 45 vagona materijala krenulo je odavno iz Drezde. Na našoj granici su pogranične vlasti zaustavile ceo transport. Kad je intervencijom Ministarstva saobraćaja naređeno da se transport pusti, on je ušao u zemlju, ali Ministarstvo socijalne politike nije doznalo šta je bilo sa ovom kompozicijom voza. Čim materijal bude stigao u Beograd, stručni monteri će biti ovde i podizanje stanova će početi odmah. Beogradska opština je ustupila ovo zemljište kod Vajferove pivare, na onoj praznoj ravnici ispod kuća, koje je opština podigla za siromašne građanje“, navodi Vreme.

Takođe dodaje da će ministar socijalne politike Žerjev odlučiti kroz nekoliko dana ko će se odmah useliti u te novopodignute stanove. Ove se zgrade mogu dobiti na račun reparacija.

„Što je najzanimljivije ove koketne, lepe, pokretljive kuće, mogli su imati ove zime svi ratom oštećeni građani, koji mogu da dođu do malo zemljišta i koji po sudskoj presudi imaju prava na primanje ratne odštete. Mesto da se potucaju od stana do stana i da žive od dobre ili zle volje pojedinih kućevlasnika, mnogi su mogli imati svoj dom, svoj krov nad glavom“, piše Vreme.

Cene drvenih kuća

Na drezdenskoj pijaci, kako perenosi Vreme, jedna takva drvena kućica za jednu porodicu koštala je tada od 16.000 do 24.000 dinara. Jedan veći dvosoban stan u Beogradu koštao bi oko 39.000 dinara.

„Kad bi u našoj državi porez bio jeftiniji, suma bi bila za nekoliko hiljada manja. Montiranje košta od 4.000 do 6.000 dinara i vrši se vrlo brzo“, procenjuje se u tekstu.

Prema pisanju lista, stručni monteri dolaze iz Drezdena, a u Beogradu već ima dvojica koji umeju da sklapaju.

„Ove godine jedna grupa od 10 do 15 radnika, koji budu radili na sklapanju zgrada za ministarstvo socijalne politike imaće jedan specijalni kurs za montiranje i biće u stanju da sami sklapaju zgrade. Od dana porudžbine, tačno kroz jedan mesec, jedan stan ili deset stanova, svejedno, već su izrađeni i upakovani za Srbiju. Delovi su svi numerisani. Kad stigne transport stigne, može se podizati kuća ili sa fundamentom, koja se sastoji samo od betonskih stubova na kojima se cela zgrada montira ili se počne sa kopanjem, ako se želi imati podrum. Spolnji zidovi su dvostruki i izolirani jedan od drugog jednom vrstom katranjavog papira, koji čuva zgradu od vlade. Visina sobe i kuće zavisi od pojedinačnih želja”, navodi se u tekstu.

Montiranje je brzo, te jedna kuća od dva stana, na kojoj rade šest radnika bude gotova za tri nedelje.

Upoređujući cene, Vreme navodi da su drveni stanovi od 35 do 40 odsto jeftiniji od zidanih kuća. Drvene kuće, ocenjuju dalje, mogu da služe po 80 i više godina, a za to vreme se mogu lako pokretati s mesta na mesto i po potrebi iz jedne varoši u drugu. Drvo je od borovine i impregnirano je masom koja štiti od insekata i očvršćuje drvo od propadanja.

Kako Vreme saznaje, drezdenska firma ponudila je tada našoj državi da u Beogradu ili u Srbiji podigne samostalnu fabriku sa uslovima da se za 10 godina oslobodi poreze i da ne plati carine na uvezene mašine ali je naša država odbila tu ponudu.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.