Džon Dž. Laud – neopevani tvorac hemijske olovke

Ko je izumeo hemijsku olovku možda nije pitanje koje sebi često postavljate, s obzirom na to da je ovaj alat za pisanje toliko sveprisutan da retko razmišljate o njemu.

Ali, za tako uobičajenu stvar, zaista ima zanimljivu priču sa preokretima, obrtima i malo verovatnim pronalazačem o kome retko čujete.

„Moj pronalazak se sastoji od poboljšanog rezervoara ili naliv-pera, posebno korisnih, između ostalog, za obeležavanje grubih površina kao što su drvo, grubi papir za umotavanje i drugi predmeti gde se obična olovka ne može koristiti.”

Tim rečima opisao je svoj izum.

Iako je ova prva olovka bila funkcionalna, i mogla je da piše po koži i drvetu, pokazala se nefunkcionalnom za papir – što je dovelo do isteka roka njegovog patenta, koji je izgubio svoju komercijalnu vrednost.

Bilo je potrebno mnogo vremena i patenata da moderna hemijska olovka dođe na tržište, a prva osoba koja je, nakon Lauda, patentirala hemijsku olovku bio je bugarski novinar László Bíró – a do danas je ostalo nejasno ko je zalužan za hemijsku olovku koju danas svakodnevno koristimo.

Džon Dž. Laud rođen je 2. novembra 1844. godine.

Obučen za pravnika na Harvard koledžu, Laud je radio u Union National Bank u Vejmutu u Masačusetsu kao blagajnik.

Njegova supruga bila je Ejmi Vikeri, sa kojom je imao osmoro dece, a koja je preminula 1911. godine.

Umro je u Vejmutu 1916. godine, a sahranjen je na seoskom groblju.