Džon Golsvordi – bogataš koji je kritikovao elite

Rođen je 14. avgusta 1867. godine u Velikoj Britaniji, u bogatoj engleskoj porodici, koja je svoje preduzeće proširila po mnogim zemljama.

Studirao je pravo, ali se njime nikad nije bavio. Odustao je od planova da postane advokat i umesto toga je mnogo putovao kako bi vodio računa o porodičnim poslovima.

Tokom svojih putovanja upoznao se sa piscem Džozefom Konradom, koji mu je postao blizak prijatelj. Po povratku sa jednog od putovanja, objavio je dve zbirke kratkih priča pod pseudonimom Džon Sindžon.

Kasnije, 1904. godine,  probio se svojim romanom „Ostrvski fariseji“, koji je objavljen pod njegovim pravim imenom.

Jedan je od pisaca koji je bio prepoznat i cenjen i za vreme svog života. Njegovi savremenici su ga visoko cenili kao dramskog pisca, čije su se drame često bavile društvenim pitanjima o klasi i pravdi.

Njegov proboj kao romanopisca došao je objavljivanjem „Ostrvskih fariseja“. To je roman koji je kritikovao egoizam moćne engleske elite.

Sa „Sagom o Forsajtima“ prešao je put od radikalnog kritičara savremene kulture, sa satirom kao primarnim oružjem, do sve složenijih portreta likova sa većom toplinom.

Samo nekoliko nedelja pred njegovu smrt, 1932. godine, dobio je i Nobelovu nagradu za književnost, upravo za roman „Saga o Forsajtima“.

U obrazložen se ističe da je ovu prestižnu nagradu Golsvordi zaslužio zbog svoje istaknute umetnosti pripovedanja, koja je dobila svoj najviši oblik upravo u tom romanu.

„Saga o Forsajtima“ je tilogija, koju je on završio 1922. godine, a na koju se kasnije nadovezuje druga trilogija „Moderna komedija“ (1929), a zatim i niz priča o toj porodici i njenim članovima.

To njegovo najpoznatije delo je i ekranizovano u obliku TV serije čak dva puta. Prvi put je to bilo 1967. godine, a zatim i 2002. godine, obe pod izvornim nazivom „Saga o Forsajtima“ (The Forsite Saga).

Prvi roman „Sage o Forsajtima“ pojavio se 1906. godine, ali on nije odmah nastavio sa pisanjem nastavaka. Tek posle 15 godina nakon prvog dela, nastavio je rad na toj trilogiji. U međuvremenu je napisao priličan broj romana, kratkih priča i drama.

„Saga o Forsajtima“ je nastavljena i u tri toma „Moderne komedije“, pod nazivima „Beli majmun“ (1924), „Srebrna kašika“ (1926), „Labudova pesma“ (1928) i njena dva interludija „Tiho udvaranje“ i „Prolaznici“ (1927).

Golsvordi je preminuo 31. januara 1933. godine u Londonu.

Ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih pisaca engleske književnosti. A počast mu je odao i Grad Beograd, jer je po njemu nazvana Golsvordijeva ulica u Beogradu.