Elvis Prisli – fenomen sa počasnim mestom u muzičkoj istoriji

Elvis Prisli rođen je u januaru 1935. godine u gradiću Tupelo u državi Misisipi, a na samom početku života doživeo je tragediju koja ga je pratila do smrti.

Naime, njegov brat blizanac je mrtvorođen, a Elvis je ostao jedino dete svojih roditelja. Bio je veoma vezan za majku, a još od ranog detinjstva iskazivao je buntovničko ponašanje, ali i veliki talenat za muziku – dve osobine koje su ga obeležavale tokom života.

Odrastao je u siromašnoj radničkoj porodici, a muzika ga je zainteresovala tokom službi u lokalnoj protestantskoj crkvi, gde je slušao psalme i crkvene pesme.

Prvi korak ka muzičkoj karijeri napravio je kada je imao svega osam godina nastupajući na lokalnom takmičenju za mlade talente.

Kao poklon za jedanaesti rođendan roditelji su mu, umesto bicikla kojem se nadao, poklonili gitaru koja je koštala samo osam dolara. Uz pomoć ujaka naučio je da svira osnovne akorde, ali nije se trudio da nauči da je svira ozbiljnije.

Još u detinjstvu je bio svestan svog specifičnog glasa i nije želeo da gubi vreme na druge stvari, već se fokusirao na poboljšanje vokalnih sposobnosti.

Kada je imao 13 godina, porodica Prisli se preselila u Memfis, a tokom školovanja Elvis je počeo da neguje specifičan izgled i stil oblačenja koji je podrazumevao dugu kosu i izdužene zulufe po čemu se razlikovao od svojih vršnjaka.

Nije imao formalno muzičko obrazovanje, bio je samouk, a često je posećivao prodavnice gramofonskih ploča i slušao mnogobrojne bluz nastupe širom Memfisa.

Prvi nastup, posle kojeg je postao popularan u svojoj srednjoj školi, održao je 1953. godine, a tada je i zvanično odlučio da život posveti muzici.

Produkcijsku kuću San rekords Prisli je prvi put posetio kako bi platio nekoliko minuta u studija i snimio dve pesme koje je želeo da pokloni svojoj majci. Ipak, njegov biograf je godinama kasnije rekao da je Prisli otišao baš u tu produkcijsku kuću kako bi bio primećen.

Prvi singl „That’s All Right“ snimio je u studiju Sema Filipsa. Tri dana kasnije pesma je prvi put odsvirana na lokalnom radiju u Memfisu, a slušaoci su potom radio stanicu zasuli telefonskim pozivima tražeći da je pusti ponovo. Do kraja večeri emitovana je rekordnih 15 puta.

U narednih nekoliko godina imao je nekoliko nastupa, ali to nije bio dovoljan izvor prihoda, te je počeo da vozi kamion kako bi zaradio dovoljno novca za život.

Kada je imao 20 godina potpisao je ugovor sa produkcijskom kućom RCA. Tačnije, po američkom zakonu, on je tada još uvek bio maloletan, tako da je ugovor potpisao njegov otac, a mesec dana po potpisivanju ugovora Elvis je snimio “Heartbreak Hotel”, prvu pesmu za ovu produkcijsku kuću.

Ubrzo je počeo da gostuje u televizijskim emisijama, a popularnost mu je sve više rasla. Ljudi su ga upamtili po specifičnom izgledu – zulufima, širokim pantalonama, šarenoj odeći, neobičnim pokretima, ali ono što je istinski intrigiralo svakoga ko bi gledao te emisije je raskošan glas koji je krasio Prislija.

Već tada se znalo da je Elvis Prisli obezbedio sebi počasno mesto u muzičkoj istoriji.

Pevač je bio omiljen, narod je u njega gledao kao u božanstvo, ali kada bi se kamere ugasile on je bio jedan običan, usamljen čovek.

Tokom služenja vojske u nemačkom Frajdbergu upoznao je tada četrnaestogodišnju Prisilu Bolije, ćerku svog kolege vojnika. Venčali su se 1967. godine, a godinu kasnije rođena je Lisa Mari Prisli, Elvisovo jedino dete.

Veza sa Prisilom bila je kratkog veka, a ona je kasnije pričala da je Elvis živeo u začaranom krugu zavisnosti o tabletama za spavanje, stimulansima i sedativima, zbog čega nije imao mnogo vremena za porodicu. Razveli su se 1973. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=pXhKWWCCdk8

Krajem šezdesetih godina prošlog veka pojavili su se Bitlsi, nove zvezde na svetskom muzičkom nebu, dok je Prislijeva popularnost počela da bledi. Počeo je da se odaje porocima i da tone u zavisnost.

Iako je bio mlad, zbog zavisnosti od narkotika i alkohola, telo je počelo da mu klone. Ugojio se, na nastupima je bio preliven znojem, a mnogobrojni obožavaoci jedva da su prepoznavali svog idola.

U vreme dok je planirao turneju i snimanje novih pesama, 16. avgusta 1977. godine, u medijima širom sveta odjeknula je hitna vest: “Kralj roka je mrtav!”

U tom trenutku imao je samo 42 godine, a pronađen je mrtav na podu kupatila u svom domu, Grejslendu. Iako je bio mlad, godine zloupotrebe različitih zabranjenih supstanci su uzele danak, a Prisli je doživeo srčani udar.

Tokom karijere prodao je vise od 150 miliona ploča, glumio je u 33 filma i pojavio se u samo jednoj reklami.

Za 24 godine bavljenja muzikom objavio je 97 ploča, a na vrhovima top lista proveo je 966 nedelja.

Svojim pesmama “My way”, “Can’t help falling in love”, “Jailhouse rock”, “Love me tender, “Viva Las Vegas”, ali i mnogim drugim, Elvis Prisli je obeležio poseban deo istorije muzike, čime je i zaslužio nadimak Kralj rokenrola.

I danas, toliko godina nakon što je Kralj napustio svet, brojni obožavaoci na godišnjicu njegove smrti odlaze u Grejslend kako bi odali počast svom prerano preminulom idolu.

Ostao je zapamćen ne samo u muzičkoj istoriji, već kao pevačka i modna ikona, svestrana, kontroverzna ličnost i jedan od najvećih fenomena svog vremena.