Hteo da radi u Fijatu, ali ga je tadašnji direktor odbio: Životna priča Enca Ferarija, osnivača svetski poznate marke automobila

Mimo trka, Ferari je živeo pomalo turbulentnim privatnim životom, i prema njegovim rečima, nije uvek bio najlakši momak za saradnju.

Adolescentske godine i javljanje strasti za četiri točka

Enco Ferari proveo je detinjstvo u Maranelu, gradiću u Italiji, u kući u kojoj se sada nalazi Muzej kuća Enco Ferarija.

Njegov prvi susret sa trkama desio se sa 10 godina, kada ga je g. Alfredo odveo u Bolonju da prisustvuje trci automobila. Mali Enco, koji je već pokazao interesovanje za mehaniku, bio je veoma impresioniran.

Dok je Enco još bio mladić, 1916. godine dvostruka tragedija pogodila je njegovu porodicu. Ferarijevi otac i brat umrli su prerano u razmaku od nekoliko meseci, te je on ubrzo postao glava porodice i prekinuo studije, zaposlivši se kao instruktor u radionici „Modeninih vatrogasaca“.

Kada je izbio rat, njegovo iskustvo u Kraljevskoj vojsci trajalo je kraće nego što je očekivao – regrutovan je i raspoređen u III alpski artiljerijski puk gde je pretrpeo tešku bolest nakon koje su usledile dve operacije i potom je otpušten.

Kada se oporavio, Enco je tražio zaposlenje u FIAT-u u Torinu, ali ga je tadašnji direktor Dijegao Sorije odbio. Krajem 1918. godine, dok je još bio u Torinu, zaposlio se kao tester u maloj kompaniji koja je napravila veoma traženi „torpedo“ (vrsta karoserije automobila).

Godine 1919. preselio se u Milano i našao novi posao u C.M.N-u (Nacionalno mašinsko inženjerstvo), prvo kao test vozač, a kasnije kao trkač.

Njegova debitantska trka održana je te godine, u trci Parma-Pođo di Berceto, gde je završio kao četvrti u kategoriji tri litra. Godine 1920 pobedio je Targa Florija, vozeći Alfa Romeo.

Tako je započela dvadesetogodišnja saradnja Enca Ferarija sa Alfa Romeom. Veza koja će trajati do septembra 1939. i koja će ga dovesti do popunjavanja mesta testera, pilota, komercijalnog saradnika i, konačno, direktora odeljenja Alfa Korse.

Ferari šampion

Godine 1923. Enco Ferari je osvojio svoj prvi trofej „Circuito del Savio“, što mu je rasplamsalo strast prema motorima.

Ovom prilikom Enco Ferari se susreo sa grofom Barakom, ocem slavnog Frančeska Barake, asa italijanske avijacije o čijim trijumfima – uključujući trideset četiri vazdušne pobede u Prvom svetskom ratu, koje su mu donele zlatnu medalju za vojnu hrabrost – govori Muzej posvećen njemu u Lugu.

Nešto kasnije, sreće i groficu Baraku, od koje će dobiti fotografiju sa posvetom i pozivom da koristi „Konja koji šeta“ kao amajliju na svojim automobilima.

„Ona mi je jednog dana rekla – kaže Enco – „Ferari, stavi konja koji skače na svoje mašine. On će vam doneti sreću.“ (…) „Još čuvam Barakinu fotografiju, sa posvetom. Konj je bio i ostao crn; Dodao sam žutu pozadinu koja je boja Modene.”

Enco je 20. maja 1928. pobedio na drugoj stazi u Modeni za volanom Alfa Romea, a 1929. je u Modeni osnovao „Scuderia Ferrari“, sportski klub čiji je cilj bio da „trka“ svoje članove.

Godina 1931. je bila godina njegove poslednje trke kao vozača. Enco je okačio svoj šlem i rukavice 9. avgusta nakon Kruga tri provincije, u 33. godini. Rođenje njegovog sina Alfreda, poznatog kao Dino (19. januara 1932.), od strane njegove supruge Laure Garelo. Pored toga, sve veće obaveze kao direktora Skuderije dovele su ga do odluke da se povuče iz trka.

Enco Ferari, proizvođač automobila

Godine 1937. Skuderija Ferari je napravila Alfa Romeo 158 „Alfetta“, koji će postati najuspešniji automobil u istoriji modernog sportskog automobilizma.

Međutim, krajem iste godine Skuderija je raspuštena, nakon odluke Alfa Romea da zvanično nastavi učešće u takmičenjima.

Enco Ferari se preselio u Milano, da bi preuzeo mesto direktora nove Alfa korse, ali je razlika u stavovima sa upravom iz Biscionea dovela do toga da se njih dvojica razdvoje već u septembru.

Od tog dana, pobediti Alfa Romeo svojim automobilom postao je njegov veliki cilj. Vezan klauzulom da najmanje četiri godine ne može da koristi ime „Ferari“, Enco Ferari je 13. septembra 1939. osnovao Auto Avio Kostruzioni u Modeni, u istim prostorijama kao i bivši Skuderija Ferari.

Tokom Drugog svetskog rata, Auto Avio Kostruzioni se preselio iz Modene u Maranelo, gde je izgrađen prvi deo onoga što će biti konačno sedište Ferarija.

Dva bombaška napada između novembra ’44. i februara ’45. nisu sprečila Enca Ferarija da započne dizajn prvog automobila.

Pobeda Ferarija nad Alfom

Posle rata Enco je ponovo stvorio „Scuderia Ferrari“, sportski deo automobilske kompanije. Njegovo delo je tako zvanično postalo deo sveta takmičenja iz kojeg je poteklo, i u potpunosti pratio sportski poziv koji bi uvek razlikovao Ferrari od svih ostalih proizvođača automobila.

Prva trka u šampionatu Formule 1 bila je Velika nagrada Monaka 21. maja 1950. godine. Prva pobeda je došla na Velikoj nagradi 1951. u Velikoj Britaniji sa Hozeom Gonzalesom, pobedivši eskadrilu Alfa Romea.

Upravo je ova pobeda obeležila pad Alfe u svetu Formule 1 i istovremeno uspon Ferari sporta. Prva svetska titula stigla je 1952. sa Albertom Askarijem.

Odlikovanja i smrt

Tokom svog života, Ferari je dobio mnoge titule. Ono čime se najviše hvalio bila je titula „inženjera mašinstva“, koju mu je dodelio Univerzitet u Bolonji 1960. godine.

Godine 1988. takođe je dobio počasnu diplomu iz fizike na Univerzitetu u Modeni i Ređo Emiliji.

Njegovo prvo zvanično priznanje od strane države datira se u 1924. godinu, kada je dobio ime Kavalijer za sportske zasluge. Zatim je 1925. postao zvanični Kavalijer i konačno, 1927.godine Komandant.

Italijanska Republika mu je 1952. dodelila titulu „Kavalijer al merit del Lavoro“, a kasnije, 1979. i titulu „Kavalijera di Gran Kročea“.

Godine 1962. UN su mu dodelile prestižnu Hamaršeldovu nagradu za društvene nauke, dok je 1994. i 2000. godine uveden u Kuću slavnih automobilskih trka.

„Sa toliko nagrada, sumnjao sam da sam stvarna osoba“, govorio je Ferari.

Enco Ferari umro je 14. avgusta 1988. u devedesetoj godini. a vest o njegovoj smrti, prema njegovoj želji, objavljena je tek posle njegove sahrane.

Neposredno pre smrti, bio je svedok lansiranja F40, koji je do danas verovatno najveći drumski automobil koji je Ferari ikada proizveo.

Ferari je još uvek relativno mlada kompanija, ali legenda koja je izrasla oko kompanije kao i njen osnivač su izuzetni.