Epidemija razvoda u Vojvodini: Šta su sve bile vesti za Božić pre 100 godina?

U jednoj vestici sa podnaslovom „Epidemija brakorazvodnih parnica“ list Vreme je izrazio brigu zbog sve većeg broja brakova koji se završavaju razvodom u tadašnjoj Srbiji a naročito u Vojvodini.

U toj vesti se navodi da se iz godine u godinu broj brakorazvodnih parnica drastično povećava i da su u 1922. godini sudski razvedena čak 273 bračna para, što je za to vreme bilo mnogo.

Prema sudskoj statistici na koju se poziva list vreme godina 1922. je znatno premišali prethodnu godinu po broju razvedenih brakova.

Vest zaključuju podatkom da su sudovi uvažavali najrazličitije razloge koje su navodile parnične strane.

Odmah ispod ove nalazi se vest o hapšenju ozloglašenog trgovca belim robljem iz Kosovske Mitrovice Saliha Ajvata.

U trenutku hapšenja Salih je sa sobom vodio jednu mladu romkinju, njegovi drugovi su ga odali policiji i rekli da on trguje belim robljem i da tu romkinju namerava da proda.

Salih je, kao se u vesti navodi, pored romkinja prodavao i „mlade seljanke“, ali nije razjašnjeno kako je uspeo da proda toliko žena.

Jedna od vesti sa naslovne strane božićnog Vremena govori o pokušaju atentata na češkog ministra finansija doktora Rašina. Osim prezimena njegovo ime se uopšte ne navodi u tekstu.

Antentator je bio Jozef Sopal, 21-godišnji mladić koji je u Rašina ispalio dva revolverska hitca dok je ovaj izlazio iz svog stana.

Jozef Sopal je brzo uhapšen i utvrđeno je da nije pripadao nikakvoj političkoj organizaciji, a pri ispitivanju je izjavio da je hteo da se osveti Rašinu za njegovo političko delovanje i da je dugo spremao atentat.

Ministar Rašin je preživeo atentat ali je teško ranjen i doktori su tada prognozirali da će verovatno ostati nepokretan.

Jedna od zanimljvijih vesti iz božićnog Vremena nosi naslov „Čovek koji je varao Beograd“ i govori o čoveku koji se u isto vreme predstavljao i kao mađarski plemić, italijanski podanik i vlasnik import-eksport društva u Beogradu.

On je uspeo da pobegne beogradskoj policiji koja ga je jurila zbog prevare i lažnog predstavljanja ali je uhapšen u Ljubljani dok je pokušavao da pobegne iz tadašnje Jugoslavije.

Ovaj varalica se uglavnom predstavljao kao Alberto Filek fon Vitičhauzen mada je imaom i druga imena koja je koristio.

On je u Beogradu nakon bekstva ostavio svoju 25 godina stariju suprugu, Amaliju u sobi hotela „Vašington“, a ona je policiji ispričala sve što je znala o svom mužu.

List Vreme je preneo gotovo sve informacije koje je ona dala policiji.

Iz njenog iskaza se može zaključiti da ni ona nije znala kompletnu istinu o svo mužu i da je i nju lagao i varao.

Ona je policiji između ostalog rekla da je Alberto 1921. godine boravio u Trstu, i policajci su tada otkrili da je on tom prilikom koristio ime Alberto Desamengo.

Takođe su otkrili da je Alberto Desamengo tokom svog boravka u Trstu ubio i opljačkao jednu bogatu ženu, nekako je uspeo da umakne italijanskoj policiji i otišao u Rijeku gde je nastavio život pod svojim navodno plemićkim imenom „Alberto Filek fon Vitičhauzen“.

Policajci su posumnjali i da je pre ovog ubistva Alberto izvršio ubistvo francuskog oficira u Mađarskoj i da je zato bio primoran da pobegne iz zemlje.

Amalija je policiji rekla da su ona i njen muž u Beograd došli jer su ih iz Rijeke proterali fašisti.

Alberto je odmah po dolasku u Beograd otvorio firmu za uvoz i izvoz i nazvao je „Sava“. Ovu firmu je otvorio bez ikakvog kapitala i uopšte nije imao dozvolu za rad.

Policija je na posletku otkrila da se Albertova firma sastojala samo od jednog pečata i nekoliko tabaka hartije.

Pored ovog kancelarijskog materijala policija je pronašla i veliki broj ponuda i reklama kojima je Alberto obmanjivao poznate beogradske ličnosti i tako uzimao njihov novac.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1923. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.