„Izbegavajte sredinu od hleba, a piva ni u kom slučaju“: Kako su pre 100 godina izgledali saveti za mršavljenje

Bolje je preduhitriti nego lečiti. Svaka lepa i vitka gospođica treba o tome da razmišlja i da preduzme izvesne mere koje će je staviti izvan domašaja te bolesti, smatra Gospođa Iks.

Gojaznost se mora ceniti prema stepenu na koji je dospela. Do izvesne mere, ona koristi crtama tela i daje izvesnu draž. Ali, čim pređe izvesnu meru, ona telo narušava isto tako kao i mršavost, osoba postaje teška u kretanju i zdravstveno stanje se stalno pogoršava.

Zašto se gojimo?

To je često stvar temperamenta. Ima devojaka čiji su roditelji potpuno normalno razvijeni, koje su vitke do dvadesete godine, a onda odjednom pokazuju veliku sklonost ka gojenju.

Međutim, one vode potpuno umeren život, dovoljno se kreću ili praktikuju sportove. Kod njih je nastupio defekt u organima za varenje jer gojaznost i ne dolazi od toga što neko mnogo jede, nego od toga što rđavo vari hranu koju u organizam unosi.

S druge strane, gojaznost je u vezi i sa slabim plućima. Pluća igraju veliku ulogu u oksidiranju masnih materija koje unosimo u organizam i ako ona svoju ulogu rđavo vrše, te se masne materije nagomilavaju u telu, objašnjava Gospođa Iks, a prenosi Vreme.

Što se više gojaznost razvija u toliko više i telo postaje tromije. Pri svakom jačem kretanju disanje postaje teško, srce pokazuje slabost, i sama inteligencija pada u apatiju, smatra autorka.

Kad je reč o preventivnim merama koje treba preduzeti, savetuje sledeće:

• Hrana, spavanje i kretanje moraju biti pravilno odmereni.
• Odustanite od jakih i suviše dobrih jela, jedite umereno jer ćete samo na taj način otkloniti suvišno unošenje masnih materija u organizam. Organi za varenje i pluća imaće manje rada i samim tim će bolje vršiti svoj posao.
• Krećite se dosta, a najbolje je da se odate sportu.

Ali, šta da se radi kad je gojaznost već tu?

Autorka podseća da uzroci gojaznosti mogu biti raznoliki i da je potrebno vreme kako bi ona iščezla, a da prenagljenost ne vodi nikakvom cilju.

Ona dalje navodi da žene u takvim slučajevima preduzimaju očajne mere, uzdržavaju se od svake hrane, preduzimaju vrlo zamorne marševe ili rade gimnastiku celog dana. Sva su ta sredstva neracionalna jer se gojaznost pre svega ne može suzbiti za 24 časa, tvrdi Gospođa Iks.

Umesto toga, ona predlaže da se stomak postepeno navikava da se zadovoljava sa malo hrane, a mišići na sve veće kretanje:

• Krećite se često i redovno. Odajte se sportu. Nemojte suviše dugo spavati.
• Što se tiče hrane, jedite prema svom apetitu, ali ne više. Izbegavajte krompira, testa, sredinu od hleba, jela pržena na masti i kolače.
• Pijte što manje možete, a piva ni u kom slučaju. Držite se čaja, toplog i malo zaslađenog.
• Jedite polupečena, krvava mesa, pečen hleb, sveže povrće, i to u razumnim merama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.