Jedno ruglo Beograda: Bezobraznici, nevaspitana derlad, sokačari

„Kod nas u Beogradu postoji izvesna grupa veoma bezobraznih ljudi, koji, Bog bi ih znao, nemaju pojma ni o moralu, ni o časti, ni o porodičnim osećajima, ali ni o čemu, kao da su rasli u zemlji gde se ne zna šta je to stid i sram.“

Autor teksta u listu „Mali žurnal“ beleži i da je ova „grupa bezobraznika“ u svoje krugove često uvodila i omladinu.

„Ova grupa bezobraznika toliko je pokvarena, da ne samo što je ona pokvarena, već u svoje kolo uvlači i masu mladih ljudi za koje se nevaljastvo neobično brzo lepi, a čine na korzu, po koncertima, kermesima, u javnim lokalima, na uglovima ulica takve bezobrazluke da se ljudi na svim ovim mestima, kad u ovoj zemlji već nema vlasti, moraju naoružati batinama, pa ovim nitkovima poodbijati noseve ako žele da im porodice ne budu naružene, sestra i žena ne budu uštinute ili naročito bezobrazno očešane i ako žele da im se masa neprijatnosti ne desi kad pođu posle kancelarijskog ili kakvog drugog rada da se razonode.“

Grupa se, prema autorovim rečima, bavila „jednim tako bezobraznim poslom poslom“, da nije bilo neprijatno samo onom prema kome se „gadost“ ispoljavala, već je bilo stid i prolaznika da gleda šta se sve radi.

„Pa ko su ti ljud? Šta hoće oni? Čime se bave? Na ova pitanja teško je odgovoriti, jer među ovim nevaljalcima ima iz svake branše. Nažalost, najviše je omladine. Ove ćeš ljude lako zapaziti. To su one kamarice što stoje na ulazima u Knez Mihailovu ulicu, Kalemegdan, kod Kolarca, kod apoteke Delinieve, kod „Ruskog cara“ i gde ti ih još nema.

Prema rečima autora, ne bi im se ni zamerilo na „bezobraznom kibicovanju i piljenju u oči pojedinih čestitih dama“, da pored ovoga nisu bili drski da i „druge eksperimente izvode“.

„Tako – ova umna golotinja, dobacuje mimoprolaznicima ‘neslane’ viceve, galantne reči, poljupce, poneki prate usamljene ženskinje koje se slučajno ili poslom nađu u Knez Mihailovoj ulici i gurkaju ih, staju im na suknje, bacaju iskidano cveće u kosu ili i … i čine ono što se nigde u svetu ne čini!“

Postavilo se i pitanje gde odlazi novac od poreza koji je, eventualno, mogao da reši problem.

„Pa lepo, molim vas, šta smo mi u prestonici? Zašto mi plaćamo ogromne poreze i prireze? Valjda ne plaćamo da nam se na svakom koraku prave maleri, već to činimo zato da budemo obezbeđeni, da budemo slobodni, da ne budemo šikanirani od nevasiptane derladi. Mi ne plaćamo valjda policiju i čuvare javne bezbednosti za to da mirno gledaju kako naše sestre i žene moraju da blede pred ‘galanterijom’ ovih sokačara. Ovom zlu ili treba stati na put ili ćemo mu mi stati na put. Ako nadležni neće, mi ćemo ih znati naterati, jer je dozlogrdilo ono što gledamo i čujemo na korzu, na Kalemegdanu, na koncertima, kermesima i svuda, ama’ svuda u Beogradu!“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.